Грађани Републике Српске немарни према свом здрављу

“Није мали проценат тих грађана. Они када имају тегобе, па чак и озбиљно нарушено здравље, радије то рјешавају самоиницијативним узимањем лијекова без консултације с љекарима и здравственим радницима уопште, а до рјешења долазе путем информација и нефармаколошких или фармаколошких третмана, које преузимају од лаика или путем медија”, казао је за “Независне” Младен Шукало, специјалиста породичне медицине у Дому здравља Бањалука.

Истакао је да се тако поједини грађани чак годинама не јављају љекару, па ни на превентивне прегледе, на које буду уредно позивани.

“Јаве се када болест већ узнапредује, а треба имати у виду да се данас велики број болести може зауставити или се могу спријечити њихове компликације”, упозорио је Шукало. Апеловао је на грађане да се јављају породичним љекарима да ураде превентивне прегледе ради откривања оних најзаступљенијих обољења, гдје је могућа превенција, попут кардиоваскуларних и малигних болести, диабетес меллитуса и болести плућа.

“Наравно, и сами грађани треба да допринесу унапређењу властитог здравља прикладним стилом живљења, који подразумијева адекватну физичку активност и исхрану, избјегавање стреса, дувана и других промјењивих фактора ризика за здравље”, савјетује Шукало.

Мара Митрић, начелница Службе за породичну медицину у Дому здравља Бијељина, казала је да се, према дугогодишњој љекарској пракси, дешава да поједини грађани на преглед не дођу и до пет година.

“Међутим, по нашим принципима породичне медицине предвиђено је да људе који не долазе на прегледе позивамо на превенцију. Проблем је што у нашим базама имамо телефоне и адресе који су најчешће нетачни, пошто је становништво  емигрирало, тако да се трудимо да шаљемо коверте на адресе”, казала је Митрићева.

Према њеним ријечима, грађане позивају на папа тест, мјерење шећера, холестерола и притиска, те да се ипак дешава да се не одазову.

“Када смо радили тестове у оквиру превенције карцинома дебелог цријева па смо контролисали столицу на акутно крварење, дешавало се да људи када их назовемо кажу: 'Ко сте ви да тражите и да прегледате моју столицу' или 'Ја немам тегобе и не желим'“, наводи Митрићева за “Независне”. Додала је да, према њеним сазнањима, број таквих људи није велики.

“Година је неки максимум да не идете љекару. По нашим стандардима превенције, становништво од 18 година па надаље треба бар једном годишње да дође”, истакла је Митрићева.

Упозорила је да је највећи проблем што здраво становништво, односно људи без тегоба, не долази на превенцију, а и те како би требало. 

“Иако таквог становништва у Бијељини нема много, негдје око 20 одсто. Проблем представља и становништво које ниједном није посјетило породично љекара”, закључила је Митрићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.