Нежење младе траже у Албанији

Тридесетпетогодишњи Слободан је, након бројних неуспјешних покушаја да се ожени и оснује породицу, а на приједлог парохијског свештеника Родољуба Поповића, ријешио да потражи срећу у Албанији. Прича да га је свештеник упутио код пријатеља у Скадру Драгана Бошковића који му је помогао око превођења и проналаска дјевојке.

- Љубав се родила на први поглед. Млада је пристала да се уда за мене и под мојим условима, а то је да пређе на православну вјеру и живи на селу. Са нама је неких пет-шест дана боравио и преводилац, како би се боље споразумјели - објашњава Слободан. Срећни и задовољни младожења каже да је ред да заснују породицу, а жеља му је да са осам година млађом Аном добије четири сина.

Исто мисли и Ана, која каже да је Слободана завољела након првог виђења и да са њим жели много дјеце.

- Највише ми недостаје мајка. Требала је и она да дође на вјенчање, али стицајем околности није успјела, очекујем је ускоро - прича срећна Ана.

Срећу и задовољство није крила ни мајка и свекрва младенаца Даница Лазић.

- Не бих ни знала да је тај дан отишао по жену у Албанију да ми није рекао други син. Снајка је већ неких тридесетак дана код нас и презадовољна сам. Пријатна је, вриједна, не могу се пожалити. Споразумијевамо се помоћу рјечника - вели Даница.

Вјенчању су присуствовали кумови, стари сват и неколико најближих рођака и пријатеља. Свадбено весеље је настављено уз музику и ручак.

Међу гостима је био још један потенцијални младожења, четрдесетогодишњи Живко Калабић, који сваког дана очекује да дође и његова изабраница из Албаније, а која, како он каже, игра за фудбалску репрезентацију земље из које долази.

- Имао сам много дјевојака, али ниједна није хтјела да дође на село. Гледао сам на телевизији како неки момци, који нису успјели да се ожене, иду у Албанију и траже дјевојке. Преко неких пријатеља, а и на приједлог свештеника отишао сам у Албанију и из другог пута нашао дјевојку. Одмах је пристала. Мислим да неће бити потребе за њеним крштењем, јер је католикиња, а име јој је Ардита - рекао је Живко, поносно додајући да је његова драга голман у тиму.

Свадбу ће правити највјероватније у августу, а Живко кроз шалу прича да ће ради ње, када дође, основати фудбалски клуб у Живиницама.

Поручио је и осталим момцима, који су за женидбу, да не чекају, јер неће срећа сама доћи.

О женидби на исти начин размишља и четрдесетшестогодишњи Жељан Крејић, који каже да ће на крају морати у Албанију по жену, кад неће оне из околине Кнежева да се удају на село.

Нежење

У селима Живинице, Рађићи и Костић од 1.800 становника више од 200 су момци нежење. У основним школама у овим селима прије неколико година било је око 200 ђака, а данас 50 одсто мање.

Прошле године, причају мјештани, имали су само двије свадбе, а некада их је било и по 30.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.