Srđan Lazović, generalni direktor kompanije Filip Moris internešnel BiH: Visoke akcize razbuktale šverc, država godišnje gubi 600 miliona maraka

 
Međutim, u procesu harmonizacije potrebno je voditi računa o građanima i njihovoj ekonomskoj situaciji i uticaju zakonskih promena na njihov životni standard, te izbeći dodatne ekonomske i socijalne probleme po stanovništvo, rekao je generalni direktor kompanije "Filip Moris internešnel BiH" Srđan Lazović.

On je istakao da se u BiH kroz prizmu važećeg Zakona o akcizama koji se odnosi na duvanske proizvode dešava upravo suprotno i da proces harmonizacije akciznih stopa ide daleko brže nego ostalih propisa.

- To za posledicu ima da je cena legalnih duhanskih proizvoda veća od onoga što potrošač objektivno može da plati. U konačnici to, nažalost, rezultira padom legalnog tržišta, rastom crnog tržišta i posledično padom državnih prihoda - ističe Lazović.

* GLAS: Gdje su ključni uzroci problema o kojima govorite i koliko im je doprinijela akcizna politika koju vodi država i koja podrazumijeva prilično agresivan i konstantan rast akcize na cigarete?

LAZOVIĆ: Osnovni uzrok navedenih problema je Zakon o akcizama iz 2009. godine koji predviđa rast akcize svakog januara za 7,5 KM na 1.000 komada cigareta. Preračunato po paklici, to svake godine iznosi novih 35 feninga akcize i PDV-a. To je klasičan primer nagle harmonizacije sa EU prema kojoj je akcizno opterećenje daleko iznad kupovne moći potrošača u BiH. Koliko je loša situacija, govori i podatak da je BiH postala negativni rekorder u Evropi po učešću akcize u ceni cigareta koje iznosi čak 73 odsto. Poređenja radi, akcizno opterećenje u Nemačkoj je 58 odsto, Švedskoj 57 odsto, Hrvatskoj 55 odsto... Ako na sve ovo dodamo i PDV, dolazimo do toga da je ukupno poresko opterećenje po paklici cigareta u BiH 87 odsto. To pojednostavljeno znači da, ukoliko ste kupili paklicu cigareta od pet KM, državi ste platili 4,35 KM poreza.

* GLAS: Država opravdava povećanje akciza harmonizacijom propisa sa EU. Kakva je praksa u drugim zemljama koje su članice ili su u procesu pristupanja EU?

LAZOVIĆ: U trenutku donošenja zakona 2009. godine postojala je procena da će BiH ući u EU do 2020. godine, te je donesen ovakav zakon. Nažalost, kao što vidimo, BiH neće biti deo EU još neko vreme, a prema akcizi na duvanske proizvode ona će to "biti" za godinu ili dve. To znači da će pet ili čak deset godina pre ulaska u EU, BiH imati duvanske akcize na nivou Unije. Za razliku od BiH, zemlje koje su već pristupile EU su uskladile iznos akcize u periodu od četiri do šest godina nakon, a ne pre ulaska. Poslednji primer je Hrvatska, koja je postala punopravna članica 2013, a dostigla je zahtevani nivo akcize tek ove godine, dakle pet godina posle punopravnog članstva.

* GLAS: Šta to u stvarnosti znači imajući u vidu trougao - nameti države - standard stanovništva - profit proizvođača?

LAZOVIĆ: Odgovor na to pitanje možda najbolje odslikava indeks priuštivosti koji govori koliko je dnevnog dohotka potrebno da se kupi jedna paklica cigareta. Prema podacima Euromonitora, da bi priuštio paklicu legalnih  cigareta, potrošač u BiH treba da izdvoji 24 odsto svog dnevnog dohotka. Poređenja radi, potrošaču u Nemačkoj treba devet odsto, a u Švajcarskoj šest odsto njegovog dnevnog dohotka. Upravo zbog toga potrošač u BiH traži alternativnu na crnom tržištu.

* GLAS: Imajući u vidu sve o čemu razgovaramo, da li možete izvući zaključak da li je akcizna politika koju vodi BiH donijela više pozitivnih ili negativnih efekata i za državu i za proizvođače duvanskih proizvoda i u čemu se ogledaju i jedni i drugi efekti?

LAZOVIĆ: Naizgled pozitivni efekti bili su vidljivi samo kratkoročno u prvim godinama sprovođenja zakona kada je zabeležen rast prihoda u budžetu. Međutim, kako su cene rasle, državni prihodi su prestali da rastu, jer su se potrošači okretali crnom tržištu, što se negativno odrazilo i na državu i na legalne proizvođače duvanskih proizvoda, te u konačnici i na potrošače koji koriste proizvode koji nisu prošli niti jednu kontrolu kvaliteta. O veličini problema svedoči i podatak da je legalno tržište duvanskih proizvoda, prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, u periodu od 2011. do 2017. godine prepolovljeno. Palo je sa deset milijardi cigareta u 2010. na 4,9 milijardi u 2017. godini, dok je potrošnja duvanskih proizvoda minimalno smanjena. To znači da se potrošač, u nemogućnosti da kupi legalni duvanski proizvod, okrenuo ilegalnom tržištu koje je u 2017. godini procenjeno na 40 odsto ukupne potrošnje duvanskih proizvoda. Time je budžet ostao bez 600 miliona KM prihoda od akcize i PDV-a.

* GLAS: Na koji način je moguće suzbiti crno tržište s obzirom na to da je ono prisutno i unutar BiH i sa pojedinim susjednim zemljama?

LAZOVIĆ: Nažalost, i u segmentu crnog tržišta BiH uz Crnu Goru, u kojoj se usled naglog rasta akciza prošlog leta legalno tržište urušava vrtoglavom brzinom, spada u negativne rekordere u Evropi. BiH zbog šverca gubi stotine miliona KM i taj trend se iz godine u godinu povećava. Tendenciozno nametanje teme da državni prihodi od duvanskih proizvoda u BiH ne padaju zamagljuje realnu sliku, jer je pravo pitanje gde bi državni prihodi zapravo trebalo da budu da nemamo ovoliku nelegalnu trgovinu. Primera radi, u periodu od 2011. do 2017. godine akciza je porasla za čak 105 odsto, a državni prihodi svega 10,5 odsto. Ovo je verovatno i najbolji dokaz da se potrošač okrenuo ilegalnom tržištu u nemogućnosti da priušti ovoliko oporezovan proizvod. Kada je u pitanju suzbijanje crnog tržišta, nije dovoljno samo reaktivno delovanje, to jest osloniti se samo na državne organe koji se bave sprečavanjem krijumčarenja, nelegalne proizvodnje i prodaje, već je, pored njih, potrebno i preventivno i sistematski delovati. U slučaju BiH to je jedino moguće kroz izmenu Zakona o akcizama u delu koji se tiče duvanskih proizvoda.

Moratorijum na rast akciza

* GLAS: Šta je posljednje rješenje za probleme o kojima govorite i da li država može ublažiti agresivan rast akcize na duvanske proizvode?

LAZOVIĆ: Uzimajući u obzir trenutno ekonomsko-političko stanje, jedino rešenje jeste moratorijum, odnosno zaustavljanje rasta akciza u 2019. godini. To je uistinu samo kratkoročno rešenje koje bi usporilo dalju eroziju legalnog tržišta. S druge strane, ono bi dalo prostora državnim organima da, nakon izbora i konstituisanja nove vlasti, izrade novi i mnogo kvalitetniji akcizni okvir koji bi omogućio dugoročnu održivost legalne industrije i posledično državnih prihoda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.