Zacrtao sebi godinu smrti, pa je napisao na spomen ploči

GS
Zacrtao sebi godinu smrti, pa je napisao na spomen ploči

LjIG - Branimir Reljić iz Ljiga već unaprijed zna kada će se preseliti na onaj svijet.

Na sopstvenu spomen ploču koju su supruga Grana i on lično za života sagradili, napisali su i tačnu godinu smrti, vodeći se jednim nesvakidašnjim proračunom, koristeći genetske predispozicije Branimirovih predaka.

“Svi moji preci živeli su od 83 do 88 godina, na osnovu toga ja bih trebao živeti još četiri godine. Svoju suprugu nisam prisiljavao, pitao sam je da li želi ili ne s'obzirom da smo preko pola veka u braku, iako je šest godina mlađa, da po mom proračunu stoji da će imati i tri godine udovičkog staža. A da moje računanje ne greši evo čistog primera, moj rođeni brat umro je u 84 godini, svega nekoliko dana pred sopstevni rođendan”, kazao je Branimir Reljić za RINU.

Ovaj Ljižanin kaže da se smrti ne boji, i da je to nešto što se mora desiti, prirodno je da se ljudi i rađaju i umiru. A na pitanje da li će se uplašiti ako njegov proračun nije tačan, i poziv stigne sa zakašnjenjem, da li će promijeniti natpis na ploči, odgovor je simboličan.

“Ako bog odluči da okasni sa pozivom, ja datum smrti neću menjati na spomeniku, to je božiji dar. Mnogi su se bunili zbog čega to pišem, rekao sam to je moja volja. Dodao sam na spomenik pisanim slovima “počivajte u miru, Bobana sa porodicom”, kamenorezcu ne bi pravo pa me pita zbog čega tako, ja mu odgovorim “nemoj da te mušterije uče poslu”“, izjavio je Reljić.

Branimir dodaje da na ljiškom groblju postoji mnogo spomenika na kojima, iako su mnogi pomrli, nedostaju poslednja dva broja.

“Ja mislim da se tu ne radi o novcu, već je to nemarnost tih naslednika koji se ne sete i po nekoliko godina da obiđu svoje pretke, i to mi je bila najveća inspiracija da napišem”, i dodao da njegovim potomcima ostaje da kada umre samo da ga zakopaju.

Branislav je cijeloga života krojio drugima odjela, svoju sudbinu ali godinu smrti, pa je očigledno da se u njegovom životu ništa se ne prepušta slučaju. 

I to je ovaj krepki Ljižanin duboko urezanim slovima na poleđini spomen ploče napisao “živeli smo kako smo morali skromno i tiho, otići ćemo kada nas Bog pozove”.
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana