Зацртао себи годину смрти, па је написао на спомен плочи

ГС
Зацртао себи годину смрти, па је написао на спомен плочи

ЉИГ - Бранимир Рељић из Љига већ унапријед зна када ће се преселити на онај свијет.

На сопствену спомен плочу коју су супруга Грана и он лично за живота саградили, написали су и тачну годину смрти, водећи се једним несвакидашњим прорачуном, користећи генетске предиспозиције Бранимирових предака.

“Сви моји преци живели су од 83 до 88 година, на основу тога ја бих требао живети још четири године. Своју супругу нисам присиљавао, питао сам је да ли жели или не с'обзиром да смо преко пола века у браку, иако је шест година млађа, да по мом прорачуну стоји да ће имати и три године удовичког стажа. А да моје рачунање не греши ево чистог примера, мој рођени брат умро је у 84 години, свега неколико дана пред сопстевни рођендан”, казао је Бранимир Рељић за РИНУ.

Овај Љижанин каже да се смрти не боји, и да је то нешто што се мора десити, природно је да се људи и рађају и умиру. А на питање да ли ће се уплашити ако његов прорачун није тачан, и позив стигне са закашњењем, да ли ће промијенити натпис на плочи, одговор је симболичан.

“Ако бог одлучи да окасни са позивом, ја датум смрти нећу мењати на споменику, то је божији дар. Многи су се бунили због чега то пишем, рекао сам то је моја воља. Додао сам на споменик писаним словима “почивајте у миру, Бобана са породицом”, каменорезцу не би право па ме пита због чега тако, ја му одговорим “немој да те муштерије уче послу”“, изјавио је Рељић.

Бранимир додаје да на љишком гробљу постоји много споменика на којима, иако су многи помрли, недостају последња два броја.

“Ја мислим да се ту не ради о новцу, већ је то немарност тих наследника који се не сете и по неколико година да обиђу своје претке, и то ми је била највећа инспирација да напишем”, и додао да његовим потомцима остаје да када умре само да га закопају.

Бранислав је цијелога живота кројио другима одјела, своју судбину али годину смрти, па је очигледно да се у његовом животу ништа се не препушта случају. 

И то је овај крепки Љижанин дубоко урезаним словима на полеђини спомен плоче написао “живели смо како смо морали скромно и тихо, отићи ћемо када нас Бог позове”.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Виц дана
Виц дана
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана