Trener Čikago Fajera Veljko Paunović za Glas Srpske: Zvijezde će dolaziti u SAD i prije zalaska karijere

I dok su stadioni i dvorane pobrojanih timova na pristojnim lokacijama (naročito bejzbol stadijum "Vrigli fild"), dom Fajera "Tojota park" poprilično je izmješten iz grada i nalazi se usred ničega. Kako u ovom multimilionskom gradu ništa nije blizu, za odlazak na utakmicu ili posjetu stadionu morate da izdvojite gotovo cijeli dan, u šta smo se lično uvjerili. Kreator najvećeg uspjeha srpskog fudbala, osvajanja Svjetskog prvenstva na Novom Zelandu sa selekcijom do 20 godina, za "Glas Srpske" počeo je priču o novoj sezoni i zadacima u Čikagu.

- Izgubili smo dva startna meča, moramo da unapredimo defanzivu, jer smo primili šest golova. Iako postižemo pogotke i stvaramo šanse, očigledno je da imamo loš balans. Dobro je što se ove stvari dešavaju na početku mada mnogi žele dobar start kako bi dobili pozitivan momentum i izgradili inerciju dobrih rezultata. Gradićemo formu kako bismo ušli u plej-of - rekao je Paunović.

Mnoge je iznenadila njegova odluka da se poslije sjajnog rezultata sa "orlićima" otisne u Ameriku.

- Bilo je mnogo ponuda, u Čikago me privukao projekat i prijateljstvo sa generalnim menadžerom Nelsonom Rodrigezom. Fudbalski smo istomišljenici, cilj je da podignemo klub koji je godinama bio poslednji. Radimo na tome, volim ovakve projekte, a Amerika je zemlja velikog potencijala. Dobio sam šansu u pravom momentu, u dogledno vreme ova liga biće poželjna destinacija i neće dolaziti samo velika imena na zalasku karijera. Ovde postoje poslovni planovi, grade se navijačke baze, sve je drugačije od ostatka sveta - dodao je Paunović.

Nezaobilazna tema sa odličnim stručnjakom i čovjekom je pomenuto zlato sa Novog Zelanda. Prošlo je određeno vrijeme, ali uspomene ne blijede ni sa ove distance.

- Ponosan sam na momke i saradnike, doneli smo narodu veliku radost u vremenu kada je uspeh bio potreban, a nismo ga imali na vidiku. Prosto smo sve iznenadili, nikad neću zaboraviti doček u Beogradu. Ljudi su puni zahvalnosti, čak i ovde u Čikagu. Sećaju se puta do pobede, jer je svako imao neku svoju specifičnost zbog kasnih termina. Na trenutak smo ujedinili celu naciju, nezaboravna uspomena, ne samo u memoriji već i u srcu - rekao je trener Čikago Fajera.

Od ove generacije igrača očekuje se da u narednim godinama kvalitet pretoče i u seniorskoj reprezentaciji. Iskočio je fudbaler Lacija Sergej Milinković Savić. Juri ga cijela Evropa, spekuliše se o nestvarnim obeštećenjima, a Paunović ističe da je baš takav scenario očekivao.

- Davno sam rekao da će Sergej biti ovo što je sada, kazao sam to ljudima oko mene i sada me pitaju kako sam znao. Očekujem da ostali krenu za njim, počevši od Andrije Živkovića pa redom. Sergej može još da se razvija, potrebno je da neko bude uz njega. Nadam se da će dugo godina koristiti reprezentaciji. Postavlja se pitanje novca, ako pare utiču na njega, onda nije vredan. Ko dobije na lutriji, ako nije spreman, završi kao prosjak. Priroda reguliše stanje stvari, postavlja nas na odgovarajuća mesta, a Sergeja će izbaciti u bolju sredinu - jasan je Paunović.

Smeta mu ravnodušnost današnjih igrača. Porazi im ne padaju teško, a letargiju i takvo prihvatanje stvari pripisuje drugim vremenima.

- Igrač mora da ima podsetnik koliko poraz boli, ali to danas ne postoji. Mi smo više patili kada izgubimo, naši treneri lako su nas budili iz ravnodušnosti kada bi dolazilo do toga. Odrasli smo na drugi način, svakodnevni porazi su mnogo boleli u privatnom životu. Nije bilo autobusa, hleba ili nečeg trećeg i onda kada dođeš na teren, nisi mogao da dozvoliš da i tamo izgubiš. Fudbal je nekada bio sport siromašnih, tako da sportisti gladni pobeda danas imaju šansu, jer ih nema mnogo sa takvim karakterom - objasnio je Paunović.

Nada se uspjehu Srbije na Mundijalu u Rusiji, a mnogo se spekulisalo o njemu kao nasljedniku Slavoljuba Muslina, činilo se da je Paunović novi selektor. Ostalo je samo na medijskim napisima.

- Nikada nisam dobio poziv, svaki trener voleo bi da vodi reprezentaciju svoje zemlju. Uvek sam fokusiran na momenat i projekat gde radim. Mislim samo na Čikago, a kao što sam već rekao, ako smo dobri, sredina će nas izbaciti. Nadam se uspehu u Rusiji, najvažnije je da se napravi i održi ambijent bez obzira na sve poteškoće. Svaki igrač mora da zna i prihvati ulogu, a zajedništvo vodi do sledeće luke i novog uspeha - zaključio je Paunović.

Katai se prilagođava

Pred početak sezone Čikago je pojačao Aleksandar Katai. Zajedno sa Nemanjom Nikolićem i Bastijanom Švajnštajgerom trebalo bi da predstavlja osovinu ekipe.

- Treba mu vremena, ne gledamo učinak kroz golove, još se navikava na stil, brzinu i igrače oko sebe. Nikolić je to brzo savladao, odmah počeo sa golovima, a Katai traži balans. Američki stil je direktan, igra je pod uticajem drugih sportova dosta individualna. Evropski fudbal je organizovaniji, ovde su branili prekide jedan na jedan, a mi smo uveli zonu. Statistički smo najbolji u ligi za dve godine, verovatno iz tog razloga sada većina ekipa igra zonu - rekao je Paunović.

Partizan porodična tradicija

Mnogi navijači Partizana rado bi jednog dana vidjeli Paunovića na klupi "crno-bijelih" s obzirom na njegov kvalitet i ljubav prema klubu.

- Partizan je porodična tradicija i više od toga. Pojeo sam tartan stazu na stadionu Partizana zajedno sa Sašom Ilićem i svima koji su odrasli tamo sa trenerima Mišom Radakovićem, pokojnim Conjom Matekalom i mojim ocem - kazao je Paunović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.