Srđa Trifković za „Glas“ : Nikada neće biti mira na Bliskom istoku

Zbog toga je i nemoguće riješiti višedecenijski spor i krvavi sukob ova dva naroda, teritorijalni i religijski te će ovi prostori uvijek biti jedno veliko bure baruta. Oni jednostavno ne mogu da koegzistiraju uz onu “živi i pusti da drugi živi”, jer je taj prvi prst u oko onom drugom i obratno. I jedna i druga strana smatra da im egzistencija nije zagarantovana, u bilo kom pogledu dok njegov rival uopšte postoji i živi na istom prostoru.

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske”, univerzitetski profesor, istoričar i stručnjak za geopolitičke odnose Srđa Trifković, analizirajući pozadinu posljednjih dešavanja na prostorima Izraela i u pojasu Gaze te krvave obračune do kojih je došlo nakon što je militantna grupa Hamas, proteklog vikenda mučki napala Izrael. 

U nastavku ovog razgovora objasnio je i koja je pozadina ovog sukoba u kom najviše stradaju nevini civili, odnosu velikih sila prema palestinskom problemu, ali i tome ko bi najviše mogao da profitira iz ovog novog rata.    

GLAS: Šta je s ovim brutalnim napadom želio postići Hamas?

TRIFKOVIĆ: Odluka o napadu na Izrael bila je isključivo Hamasova, ne iranska, kako to neki pokušavaju da predstave. Iran ima potpunu kontrolu samo nad Hezbolahom, šiitskom organizacijom, koja je veoma sofisticirana ratna mašina i koja egzistira na prostorima južnog Libana. Hamasov strateški cilj bio je, prema mom mišljenju, da vrate palestinsko pitanje na agendu arapskih vlada i režima koje su već uspostavile određene diplomatske odnose s Izraelom.

Egipat je to učinio već odavno, ali i Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein. Ovo je vjerovatno bio pokušaj da se osujete pokušaji da dođe do približavanja i između Izraela i Saudijske Arabije.

Hamas je ovim brutalnim napadom želio izazvati krvavu izraelsku reakciju, odmazdu i osvetu. Zašto? Pa kako bi imali u rukama moćan propagandi materijal, da probude savest kod određenih zemalja o velikom stradanju palestinskih civila. Mislim da su smatrali, a imajući u vidu i globalnu konstalaciju snaga, ali i konflikt u Ukrajini, da jedan težak vojni udarac Izraelu i njegova odmazda može zatrovati te pomenute odnose u tom regionu.

GLAS: Da li je to bio jedini cilj?

TRIFKOVIĆ: Ne. Postoji i sekundarni cilj da se ovim potezom zapečati i sudbina režima Abasa na Zapadnoj obali, koji je već dobro diskreditovan u očima mladih Palestinaca. Znači, verovatno su na ovaj način želeli obezbediti kontrolu i nad Ramalom, odnosno onim što se naziva Judejom i Samarijom. Da zaključim, Hamas polazi od stava – “što gore, to bolje”. Oni priželjkuju scene izraelskog bombardovanja, uplakane žene, ubijene civile... Naravno, nikako ne treba da zaboravimo ni na brojnu islamsku, odnosno arapsku dijasporu po Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama koje su već pokazale solidarnost sa Palestincima.

GLAS: Hamas predstavlja jednu vrstu ogranka Muslimanskog bratstva. U njihovom programu nikada nije predviđeno mirno rješenje ovog sukoba, već samo sveti rat?

TRIFKOVIĆ: Sa stanovništva ortodoksnog islama, a govorimo o učenju koje datira još od Muhamedove objave iz sedmog veka, od tada je vrlo jasno navedeno da jedan deo sveta islama koji im je pripao, nikada ne može biti vraćen i pripadati nevernicima. Dakle Hamas je u tom smislu samo sledbenik tog klasičnog ortodoksnog islamskog učenja.

Zbog toga je i Izrael veliki trn u oku. Za Hamas je bilo kakav mirovni predlog sporazuma neprihvatljiv. Oni samo slede primer njihovog proroka Muhameda koji je jednom prilikom potpisao sa Mekom mirovni prekid vatre, ali to nikada nije bio trajni sporazum, jer se smatralo da se mora u nekom trenutku nastaviti sa svetim ratom do trenutka dok se sav nevernički svet ne povinuje islamu.

I u tom smislu možemo reći da je islamska ideologija slična boljševičkoj, koja je postulirala proletersku revoluciju i širenje socijalizma na čitav svet. Drugim rečima, prema klasičnom marksističko-lenjinističkom učenju, kraj istorije će doći kada čitav svet bude pod vlašću komunista.

GLAS: Znači ovo nije samo teritorijalni već i religijski sukob ili što bi rekao Semjuel Hantington civilizacijski?

TRIFKOVIĆ: Tačno tako. Ali, to isto važi i za jevrejsku stranu. Ako pogledamo, mi sada imamo najortodoksniju religijsko cionističku vladu u istoriji ove zemlje koju čine i pobornici stava da sve od reke Jordana do Sredozemlja i Sueckog kanala pripada Izraelu, odnosno izraelskom narodu.

Ti i takvi su kategorični da se ne može govoriti o nekakvoj palestinskoj državi. Znači i kod njih, i to u dobroj meri, postoji taj milenijarni kataklizmični koncept konflikta koji je strukturno nerešiv, jer je zasnovan i na verskom narativu. Znači ovaj konflikt je strukturno nerešiv kompromis te stoga i na ovim prostorima nikada neće biti mira.   

GLAS: Prvi premijer Izraela Ben Gurion jednom prilikom je rekao - stari Palestinci će izumrijeti, mladi će zaboraviti i raseliti se. Da li je to politik koju Izrael i danas sprovodi?

TRIFKOVIĆ: U većoj i manjoj meri. Međutim, oni tu imaju dva problema. Prvi – u velikoj meri se smanjio tempo useljavanja Jevreja. Nekada je taj demografski priliv bio veliki, pogotovo iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po njegovom razbijanju, a kasnije i iz Argentine. Sada dolazi jedan broj ljudi iz Ukrajine, ali u malom broju. Posljednji događaji će sigurno odvratiti one koji su planirali preseljenje.

Druga veoma bitna stvar - imamo i veliki odliv mladih i obrazovanih ljudi, Izraelaca, u vrli beli svet, pogotovo u SAD i Nemačku koja im daje čak privilegovani status prilikom dolaska u ovu zemlju, a kako bi se opet stvorila nekakva nemačko-jevrejska zajednica posle holokausta.

Arapi iz Izraela, koji nisu pobegli u izbeglištvo 1947. i 1948. godine, činili su tada nekih 17 odsto od ukupnog broja stanovništva u Izraelu, a danas je to već oko 22 odsto. Oni ne odlaze i pored svih pritisaka. Postoje čak regije i gradovi koje su u potpunosti nastanjeni Arapima. I ono što je interesantno jeste da njima ne pada na pamet da budu priključeni nekoj budućoj palestinskoj državi. Iako ne vole Izrael, oni imaju daleko bolji standard nego drugi Arapi koji žive u pojasu Gaze.     

GLAS: Zašto decenijama na Zapadu okreću leđa palestinskom problemu koji je uvijek prijetio da izazove veliku arapsku buktinju?

TRIFKOVIĆ: Postoji velika razlika između onog kako se prema ovom problemu postavljaju u Americi i Zapadnoj Evropi. U zapadnoevropskim zemljama su daleko prisutnije kritike na račun određenih poteza Izraela, za razliku od Amerike, gde je tako nešto nemoguće, nezamislivo.

Nikako ne treba zaboraviti da u pojedinim evropskim zemljama muslimansko biračko telo čini dovoljno visok procenat da predstavlja jezičak na vagi prilikom izbora. Ovo prije svega važi za Francusku, ali i Nemačku, pa čak i Veliku Britaniju. Gradonačelnik Londona je musliman. Zato pojedine zapadnoevropske vlade i te­ kako moraju da paze i vode računa o raspoloženju tih ljudi i onome kako se postavljaju prema određenim kriznim situacijama na Bliskom istoku.

Kada je u pitanju Amerika, uticaj jevrejskog lobija u ovoj državi je izuzetno snažan, iako politički odnosi između Bajdena i Netanijahua i nisu baš najbolji. Vašington nikada neće okrenuti leđa Izraelu, ma šta da oni urade i odluče da učine.

GLAS: Kome najviše odgovara ovaj novi sukob između Izraela i Hamasa?

TRIFKOVIĆ: Kao prvo - Irancima, jer je na ovaj  način zagarantovan njihov status regionalne supersile. Oni drže Hezbolah pod kontrolom i na uzici, koji je jako ozbiljna vojna organizacija. Imao sam priliku da posetim Liban i baze Hezbolaha i to je izuzetno ozbiljna organizacija, daleko jača od Hamasa. Imaju i respektabilan vojni arsenal, kog čine i dalekometne rakete. Iranci imaju mogućnost da u nekom trenutku “aktiviraju” Hezbolah i na taj način ugroze severni deo Izraela, a što bi u dobroj meri promenilo stratešku sliku ovog regiona.

Čitava ova situacija ide naruku i izraelskom premijeru, ali i Rusima, jer će ova uzavrela ratna situacija naterati Ameriku da se više, umesto na Ukrajinu, fokusira na ovaj region Bliskog istoka i Izrael, koji im je daleko značajniji. Izrael je životni partner SAD.

Rezerve vojnog materijala koje SAD šalju neće moći zadovoljiti i ukrajinsku i izraelsku stranu. I na kraju, tu je i četvrta strana, nimalo manje važna - Kina, koja je već postala značajan politički akter na Bliskom istoku, a pogotovo zbog posredovanja u razgovorima između Saudijske Arabije i Irana. 

Rušenje hegemonije

GLAS: Kuda ovo svijet ide, rat u Ukrajini, Izrael i Hamas, napetosti u regiji Indo-Pacifika, pobune i pučevi u Africi?

TRIFKOVIĆ: Ide ka slabljenju globalne hegemonije SAD. Vladajuća američka elita zaslepljena je sopstvenom retorikom o svojoj navodnoj izuzetnosti i nekakvom bogomdanom pravu. Bojim se da će zbog toga doći u situacija da nuklerani rat postane izvesniji više nego ikada. Da se podigne na “en-tu” tačku. Do toga dolazi, jer ne mogu da prihvate da SAD budu samo jedna od sila u multipolarnom svetu koji je baziran na ravnoteži snaga. Zato se i bojim da su spremni da rizikuju i neki novi globalni holokaust.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.