Profesor Milovanović: Etna je nepredvidiva kao i svaka žena

Najprije se aktivirao najveći živi vulkan u Evropi – Etna, a potom još jedan na Islandu. Zbog najava Islandske meteorološke agencije da bi erupcije vulkana u tom području mogle da ugroze živote ljudi, proglašeno je vanredno stanje. Može li se predvidjeti erupcija vulkana i šta možemo očekivati narednih dana objašnjava geolog dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakluteta u Beogradu, prenosi RTS.

Visina eruptivnog stuba vulkana Etna na Siciliji je bila oko 4.500 metara, a prilikom prethodne aktivnosti visina je bila hiljadu metara niža. Profesor Dragan Milovanović napominje da je za geologe ovaj podatak dragocjen.

„Imajući u vidu koja je količina vode koja je uslovila stvaranje prašine, odnosno veličinu oblaka, zavisi naravno i visina stuba. Ako je bilo više vode, više se raspršila lava u prašinu i stvoren je veći stub. Ima to još i drugih faktor. Temperatura, intenzitet koji je u samom oslobađanju pritiska, ali je uglavnom to razlog količina vode koja je uslovila i stvaranje prašine, odnosno vulkanskog stuba“, objašnjava profesor.

Etna je jedan od najaktivnijih vulkana u Evropi, posebno poslednjih dvadesetak godina. Vulkan je uvršten na Uneskovu listu svjetske baštine i veliki broj ljudi svake godine posjeti ovu lokaciju.

Kako navodi prof. Milovanović, Etna nastaje podvlačenjem Sredozemnog mora pod Evropu i u tom donjem dijelu se stvara lava koja podiže i stvara veliki kanal, dekompresiju i oslobađanje pritiska.

„Lava naše najlepše dame Etne, koja je naravno kao i svaka dama nepredvidiva, ali što je karakteristično, ta lava je uvek šupljikava zato što je imala i ima još uvek mnogo vode“, dodaje profesor.

Islandsko vulkansko čudo

Kada su u pitanju aktivni vulkani na Islandu lava je drugačijeg sastava jer je drugačiji tip erupcije i drugačiji je sastav stijena.

„Island je opet drugo čudo. On je na sredini Atlantika i to je ostrvo koje se deli. Približno na centralnom ili središnjem delu Atlantika ima jedna velika razlomna zona koju mi zovemo riftna zona. I tu se ceo Atlantik cepa. Tu Evropa odlazi od Amerike i to negde tri do pet centimetara godišnje. Pomnožite to sa milionima godina, to su rastojanja. Ta velika struktura omogućava izlivanje lave“, napominje profesor.

Taj gaz raspršuje lavu, stvara oblak koji je više puta u istoriji pravio velike probleme. Takođe, oblak prašine dovodi i do velike fizičke degradacije okoline.

Iz grada Grindavika nedaleko od Rejkjaviča evakuisano je stanovništvo zbog mogućnosti da narednih sati ili dana erupcija uništi cijelo područje. Zemljotresi koji traju već nekoliko dana ukazuju na to da bi vulkan mogao da postane aktivan, ali to nije moguće sa sigurnošću predvidjeti, ističe Milovanović.

„Direktna veza je u nekim situacijama utvrđena, u nekima nije. Ta ista lava Islandu daje toplotu, daje grejanje, daje struju, pa moramo biti i zahvalni. Takođe, ista lava, odnosno erupcije napravile su velike probleme, devastirala je područje, nastradao je veliki broj ljudi, naravno i flora i fauna, ali to je prirodni proces kome se moramo prilagoditi. Ne on nama nego mi njemu“, kaže poznati profesor.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.