Zemlja čuda

Postoje zemlje koje uvoze kapital, tehnologiju i znanje, a izvoze proizvode i ideje. BiH je, međutim, stvorila model koji niko nije planirao – izvozi svoje ljude, uvozi radnu snagu, a usput postaje sve važnija tranzitna ruta i adresa organizovanog kriminala. Ili, kako bi narod rekao - zemlja čuda.

Dok autobusi puni mladih odlaze prema Njemačkoj, Austriji i Sloveniji, u BiH stižu radnici iz Nepala, Indije, Bangladeša, Turske i drugih zemalja. Jedni odlaze, jer ne vide budućnost, drugi dolaze jer ovdje vide priliku. Ispada da je BiH bolja za život svima osim onima koji su u njoj rođeni.

Zemlja koja gubi desetine hiljada stanovnika istovremeno postaje uvoznik radne snage. To više nije samo ekonomsko pitanje, već ozbiljan društveni alarm. Ako domaći čovjek ne može da živi od svog rada, problem nije samo u platama, već u sistemu, perspektivi i povjerenju.

Uz to, BiH je postala važna tačka na mapi ilegalnih migracija. Nekadašnja usputna stanica sve više liči na logistički centar, a krijumčarske mreže postaju sve organizovanije. Globalizacija je, izgleda, najbrže stigla u podzemlje. Evropol takođe upozorava da je Balkan jedan od važnih centara organizovanog kriminala u Evropi. Sa ovih prostora koordinišu se poslovi trgovine drogom, oružjem i ljudima. Lokalne grupe davno su prerasle granice i postale međunarodne mreže. Dok se jedni nadmeću saopštenjima, drugi grade sisteme koji prelaze granice. Dok javnost troši energiju na dnevnu politiku, kriminalne strukture šire posao.

Najveći paradoks je što su se svi ti procesi spojili u jednu sliku BiH. Najobrazovaniji odlaze, njihova mjesta popunjavaju strani radnici, legalna ekonomija traži radnike, a kriminalne mreže ih nalaze bez konkursa, javnih poziva i državnih podsticaja. BiH sve više podsjeća na zemlju u kojoj su se normalne društvene zakonitosti okrenule naglavačke. Izvozimo ljude, uvozimo radnike, gubimo stanovništvo, a postajemo sve važniji koridor ilegalnih migracija i međunarodnog kriminala.

Najopasnije je što smo se na sve to navikli. Postalo je normalno da se sela prazne, da se na gradilištima sve rjeđe čuje domaći jezik i da Balkan u evropskim bezbjednosnim izvještajima bude označen kao jedno od uporišta organizovanog kriminala. Kod nas čak i apsurd kratko traje, poslije nekoliko dana prestane da bude vijest i postane svakodnevica.

Istorija nas uči da države ne propadaju zato što u njih dolaze strani radnici. Propadaju kada izgube svoje ljude, oslabe institucije i prepuste prostor kriminalu. Zato pravo pitanje nije koliko će u BiH doći radnika iz Azije i Afrike, već ko će ostati ako građani nastave da odlaze. Možda BiH i jeste zemlja čuda. Samo što se kod nas čuda ne dešavaju preko noći. Ona traju decenijama. A u zemlji u kojoj odlaze ljudi, a ostaju problemi, čudo više nije izuzetak,  postalo je sistem. Odnosno nepisano pravilo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.