Još ima nade za svijet

 Predstojeći kraj ovog sistema je dobra vest, uključujući i američki narod. Vrednost novčića koji nije napravljen od zlata ili srebra ili papirne novčanice ne postoji. Ona se u potpunosti zasniva na političkom i vojnom autoritetu sile koja ga kuje ili štampa i na njegovoj percepciji od strane drugih kao instrumentu razmene od poverenja. To je slučaj već više od dva milenijuma. Od pobede Rima u Punskim ratovima, imperije su koristile širenje svojih valuta da izvuku vrednost sa periferije i da se obogate.

Breton vuds

Fenomen dominacije dolara nakon Drugog svetskog rata može se na neki način razlikovati od prethodnih geopolitičkih veza između moći i novca - sadašnji sistem je zaista globalan i veoma složen, ali se suštinski ne razlikuje od opšteg pravila. Od 1944. dominacija dolara je obezbedila hegemoniju SAD nad globalnom ekonomijom, dozvoljavajući uzastopnim administracijama da akumuliraju ogromne deficite i prebacuju troškove na ostatak sveta. Fantastična blagodat.

Od 1944. dominacija dolara je obezbedila hegemoniju SAD nad globalnom ekonomijom, dozvoljavajući uzastopnim administracijama da akumuliraju ogromne deficite i prebacuju troškove na ostatak sveta. Početak kraja nadmoći dolara došao je sa krizom 2008. Ta kriza je otkrila zadivljujuću aroganciju vojno-finansijskog imperijuma sa centrom u Vašingtonu. To je ubrzalo proces, koji je u to vreme već bio u nastajanju, prihvatanja Kine da njena kontinuirana usklađenost sa sistemom Breton Vudsa nije održiva dugoročna opcija za Srednje kraljevstvo.

Dolar kao oružje

U početku nije bilo koordinisanog otpora sa globalnog juga, ali već pred kraj Obaminog prvog mandata došlo je do velikog uzavrelog negodovanja sličnog onom koji se osećao u Pekingu. Ova ogorčenost je bila osnova BRIKS-a. Protivljenje dolaru, a ne bilo kakva zajednička vizija zajedničkih ideoloških ili geostrateških preferencija, spojila je države članice. Komentatori koji podržavaju kontinuiranu dominaciju dolara vole da insistiraju da BRIKS nema ideologiju ujedinjenja. To je tačno, ali je takođe nebitno. Staljinu, Čerčilu i Ruzveltu nedostajala je zajednička “vizija” 1941-1945, ali ih to nije sprečilo da veoma efikasno razbiju svoje neprijatelje.

Da stvari budu još gore po globalni položaj dolara, tokom protekle decenije tri uzastopne administracije su koristile jednostrane sankcije, zasnovane na američkim zakonima ili vladinim uredbama, kao oružje protiv ekonomskih i političkih rivala. Dolar je postao političko oružje. Strane vlade su kažnjene i suzdržane u svojim ekonomskim i finansijskim aktivnostima koristeći dolar, efektivno ih tretirajući kao subjekte američkog domaćeg zakonodavstva. Zakoni sa eksteritorijalnim opsegom, kao što su Zakon o stranoj korupciji i Zakon o suzbijanju američkih protivnika kroz sankcije  dozvoljavaju američkoj vladi da sankcioniše strane subjekte i pojedince po volji ili da ih istražuje Ministarstvo pravde ili SEC.

Reakcija je bila i predvidljiva i neizbežna. U pet godina do 2021. udeo dolara u rezervama centralne banke pao je sa 70 odsto na 59 odsto. Količina dolara koje drže neameričke banke pala je sa 7,1 bilion na 6,5 biliona dolara između decembra 2021. i decembra 2022. Dolar je činio dve trećine svetskih monetarnih rezervi u 2003. godini, 55 procenata u 2021. i samo 47 procenata u padu 2022. godine. Na prvi pogled ove brojke koje ukazuju na pad dominacije dolara možda ne izgledaju posebno impresivno, ali ukazuju na jasan tren - i odražavaju želju stranih vlasnika američkih obveznica da izbegnu “zamku sterlinga” - odnos međuzavisnosti u kojima vlada koja poseduje hartije od vrednosti ili rezerve druge zemlje ne može da ih brzo raspolaže, a da sebi ne ošteti. To se dogodilo Francuskoj 1928. kada se njena centralna banka osakatila prodajom većine svojih ogromnih sterlinga odjednom i kao rezultat toga pretrpela ogromne gubitke.

Pad imperije

Čini se da je strategija članica BRIKS-a da ne kupuju nove američke obveznice, već da polako i stabilno odlažu postojeće. Istovremeno, centralne banke ovih zemalja članica razmatraju maloprodaju digitalnih valuta centralne banke što bi ubrzalo dedolarizaciju podsticanje veće upotrebe lokalne valute.

Hegemonija dolara neće nestati preko noći, ali se stalno nagriza. Njegov uticaj će progresivno opadati pokrivajući mnogo manji udeo svetske trgovine. Kraj dolara kao globalne rezervne valute biće dugoročno dobra vest za Amerikance, jer je decenijama dolar bio ključni stub ludog i zlonamernog projekta američke vlade o globalnoj imperiji. Poricanje močvari kao moćnog oružja efikasnog i besplatnog inflatornog finansiranja stalno rastuće države blagostanja je i poželjno i verovatno. U tom smislu, Rusija, Kina, Indija čine pravu uslugu Americi.

Proces dedolarizacije neće, sam po sebi, dovesti do kraja monetarne hegemonije SAD ili produžetka do njene ponude za dominaciju u punom spektru. Ovaj proces čini sastavni deo mnogo važnije dinamike: deglobalizacije sveta. Geopolitička osa planete odlučno se pomera ka istoku sa zapadne hemisfere i severnog Atlantika.

Suštinske odrednice američke strategije tokom hladnog rata bile su ocrtane u radovima Halforda Makindera i Nikolasa Spajkmena. Njihov rad je mnogo doprineo formiranju Zeitgeista i konteksta intelektualne debate u SAD nakon završetka Drugog svetskog rata. Pokazalo se da su njihove ideje sposobne da prodru iza i iznad neposrednih vojnih i političkih događaja, da shvate suštinu trajnih, prostornih dimenzija međunarodnih odnosa. Znali su da su tri najtrajnija i najvažnija faktora u međunarodnim odnosima geografija, moć i novac.

Nema te sreće danas. Skoro je neprijatno porediti Entonija Blinkena ili Viktoriju Nuland sa Makinderom ili Spajkmenom. Nedostojna stvorenja iz močvare koja se danas bave velikom strategijom možda će nastaviti da insistiraju na potrebi da se podrži ono što nazivaju “međunarodni poredak zasnovan na pravilima”, u stvarnosti, brutalno hegemonistički poremećaj koji su sami napravili, ali će izgledati sve patetičnije kako dolar nastavlja svoj stalni pad. Njihovi ad-hok embargo, bezobzirne sankcije i ideološki motivisane veze između finansijskih transakcija i političkih odluka biće gurnuti na smetlište istorije u roku od jedne decenije. Prema tome, još uvek ima nade za svet - osim ako ga trenutne političke elite Amerike ne razvedu, umesto da priznaju da su propale.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.