Занимљивости о зови 

Зова се користи у лијечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, јаке кијавице, тешког дисања, астме, код почетне туберкулозе, шећерне болести и код свих реуматских обољења.

Зова или базга је самоникла биљка у облику грма или нижег дрвета од три до десет метара висине.

Цвјета ситним жућкасто-бијелим цвјетовима који су сакупљени у крупне штитасте цвасти пријатног мириса.

Цвјета од априла до јуна, а потом се на мјестима цвјетова стварају плодови који су у почетку зелени, а дозријевају у августу. Зова расте на рубовима шума и осунчаним дијеловима шуме, на запуштеним мјестима и у близини насеља.

Поријеклом је из Европе, али је данас распрострањена широм свијета. Чај од цвјетова зове користи се у лијечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, јаке кијавице, тешког дисања, астме, код почетне туберкулозе, шећерне болести и код свих реуматских обољења. Нарочито је значајна употреба зове код снижавања тјелесне температуре, јер подстиче рад знојних жлијезда, а дјелује и као дијуретик.

Цвјетови зове богати су етеричним уљима у којем има флавоноида, гликозида, хлорогенске киселине, танина и пектина, док плод садржи гликозиде, танине, мало етеричног уља, шећер, воћне киселине и витамин Ц.

Сви дијелови биљке богати су гвожђем, натријумом и калијумом. Чај од зове сјајан је против грознице јер стимулише рад знојних жлијезда, нарочито када се комбинује с липом. Осим тога, чај од зове подстиче лучење мокраће, лијечи неуралгију и ишијас, а уколико му се додају камилица, липа и кора врбе, ублажава симптоме грипа, упале горњих дисајних путева и реуме. Зова се користи код свих вирусних инфекција.

Листови ове биљке су отровни и нису јестиви, као ни плодови док су зелени због отровног гликозида. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.