Занимљивости о ватри

Земља је једина позната планета на којој ватра може да гори. На осталим планетама једноставно нема довољно кисеоника. Што је више кисеоника, то је ватра топлија.

Пламен свијеће је плав на дну, јер ватра ту узима кисеоник, а жут на врху, гдје га сагоријева. Ватра ствара воду. Ако не вјерујете, загријте празну, суву металну кашику на ватри и видјећете воду у њој.

Спаљене кости и пепео указују на то да су наши преци палили ватру и прије више од 400.000 година. Природа је препуна чудеса, па не би требало да нас изненади и једно везано за ватру. Око 220 км сјеверно од Сиднеја, процијењено је да угаљ гори већ 500.000 година без престанка. Древни Грци су палили ватру концентрисаном сунчевом свјетлошћу.

Параболична огледала која фокусирају сунчеве зраке још се користе за паљење олимпијске бакље. Сваке 52. године, када њихов календар заврши циклус, Астеци су гасили све и један пламен у царству.

Велики свештеник би тада започео нову ватру над отвореним грудима жртве. Ватра настала из тог пламена се дистрибуисала остатку земље. 1666. године велики пожар у Лондону је уништио 80 одсто града, али у исто вријеме стао у крај куги која је убила више од 65.000 људи претходне године. У пожару су изгорјели сви штакори и муве, који су били преносници бактерије.

Самозапаљење није само мит. Неки извори горива могу сами генерисати топлину. На примјер, пистације имају толико природних уља која су склона самозапаљењу да су у транспорту означене као "опасна роба".

Сваки дан муње погоде земљу преко 1,000,000 пута, тачније просјечно 1.728.000 муња погоди земљу сваки дан. 10%-20% ових удара започне углавном мању ватру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.