Три и по деценије чувене “Еротике”: Крала се и прије доласка на киоске

N1
Три и по деценије чувене “Еротике”: Крала се и прије доласка на киоске

Први број легендарне “Еротике”, “Ревије за културу и уметност љубави”, изашао је у феруару 1985. године, да би крајем 80-тих постао најтиражнији еротски магазин у источној Европи с рекордом од скоро 400.000 продатих примјерака у бившој држави и додатних 100.000 у Мађарској, штампаних у Загребу на мађарском језику.

Главни уредник и покретач тог, сада већ култног, али и дефинитивно најуспјешнијег ревијалног издања куће Вјесник, Миливој Пашичек, каже да при осмишљавању и одобравању садржаја и концепције тог еротског пројекта давне 1985. није било скоро никаквих проблема.

Еротици су претходила два броја експерименталног РС Магазина Еротика, штампана 1984. с продајом од преко 70.000 примјерака што је, како се касније испоставило, умирило социјалистичке “душебрижнике”, али је био и знак тадашњем руководству куће Вјесник да се и с еротским издањем треба озбиљније ухватити у коштац.

“Југославија је као била конзервативна, али је била десет пута отворенија од данашње Хрватске”, каже Пашичек.

Додаје како је покретач пројекта био профит, а формула успејха квалитетни текстови, а не пуко “лијеплење” еротских фотографија. Зато је и углед Еротике растао због имена аутора и тема којима су се бавили у том еротском магазину.

“Приче за Еротику пуним именом и презименом писали су, између осталих, и Звонимир Мајдак, Иван Кушан, Драго Кастратовић, Алојз Мајетић, Звонимир Балог, Предраг Раос, Тито Билопавловић, Игор Мандић, а 'по казни' ми је био послан и Денис Куљиш. Сарађивали су и Момо Капор, Томислав Сабљак, Фадил Хаџић, Стефан Лупино и Перо Квесић, колумне је писала и Јелена Ловрић, колумнисткиња Плејбоја Герти Сенгер, а фотографисао је и покојни Иво Пуканић. Међу новинарима, умјетницима, научницима и глумцима сарадници су били Горан Милић, Александар Тијанић, Лордан Зафрановић, Крсто Папић, Бата Живојиновић, али и професори Дражен Калођера и Ивица Маштруко” пристеио се Пашичек.

Међу сарадницима Санадер, али и партијски функционери Оснивач Еротике подсјетио је да је фотографије тада правио Иво Санадер, који ће касније постати други предсједник ХДЗ-а и хрватски премијер.

С Еротиком су тада сарађивали и неки од вођа Савеза комуниста, међу којима и Соња Локар, извршна секретарица ЦК СК Словеније и Бранко Бошњак, секретар у тадашњем загребачком партијском комитету.

“Нађите ми данас аутора с именом и презименом као што су у то вријеме били Мајдак, Сабљак или Раос који ће се данас потписивати под своје еротске приче, које су већ тада биле 'жешће'. Данас то нико не би потписао због страха, због реакције 'конзерви'“, каже Пашичек.

Услиједио је успјех, просјечна тираж који се продавао 1985. био је већи од 100.000 примјерака, а Еротика је постала интересантна и тражена у земљама сусједног социјалистичког блока. Услиједио је договор с Мађарима заинтересованим за еротику на југословенски начин.

“Мађарима смо продали Еротику у врло занимљивом аранжману. Продали смо им копирајт, а Вјесникову штампарију смо натјерали да Еротику штампа на мађарском језику. Договорено је 100.000 примјерака које смо им слали као јабуке, признавали им оштећене примјерке, давали им по хиљаду комада више 'ако се отуђи или уништи'. Уз тих 100.000 примјерака рекордна нам је продаја била крајем 1987. када је број из децембра плануо у 399.698 примјерака” каже Пашичек.

Уз рекордну продају, Еротика је била позната и као Вјесниково издање које се највише крало прије доласка на киоске.

“Знало је бити украдено и до 10.000 комада Еротике из штампарије, крало се из отпреме - експедита. Питао сам се шта би се догодило да, рецимо, у фабрици чарапа Јадран неко украде десет хиљада чарапа, како би реаговали у Централном комитету. Можда би пала и градска власт”, истакао је Пашичек.

Рекао је и да је Еротика у потпуности засјенила еротска издања из београдске штампе који је прве еротске часописе у бившој држави почео да пласира још 1968. године.

“У потпуности смо помели конкуренцију. У српским градовима, нарочито у урбаним срединама, Београду и Нишу, Еротика се продавала боље него у неким већим хрватским градовима. То се понајбоље види у количини малих огласа које смо добијали из Србије”, испричао је Пашичек.

Еротика је била далеко најуспјешније ревијално издање бивше куће Вјесник које је било угашено 1990. Према посљедњим доступним званичним подацима, у прве четири године излажења од 1985. до 1988. Еротика је била протана у више од 10 милиона примјерака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана