Данас је јесењи Крстовдан: Шта се ради на велики празник и зашто се строго пости

Српска православна црква и њени вјерници данас, 27. септембра, прослављају Воздвижење Часног крста – јесењи Крстовдан, велики хришћански празник посвећен успомени на проналазак и уздизање Часног крста на којем је, према хришћанском предању, распет Исус Христос.

Крстовдан је у црквеном календару означен црвеним словом и представља дан строгог поста. За овај празник везани су бројни народни обичаји и вјеровања, од брања и освештавања босиљка до старих предвиђања каква ће бити предстојећа зима.

Најважнији факти

• Празник је посвећен Часном крсту на којем је распет Исус Христос
• У црквеном календару је црвено слово
• Данас се строго пости
• Народна вјеровања кажу да вријеме на Крстовдан показује какви ће бити зима и наредна година

Како је пронађен Часни крст

Према хришћанском предању, царица Јелена, мајка цара Константина Великог, отпутовала је у Свету земљу у потрази за мјестима везаним за живот и страдање Исуса Христа.

Предање наводи да је 326. године у Јерусалиму пронашла крст на којем је Христос био распет на Голготи.

Након проналаска Часног крста, јерусалимски патријарх Макарије уздигао га је пред окупљеним народом како би вјерници могли да га виде и поклоне му се.

Управо од тог догађаја потиче назив празника Воздвижење Часног крста, односно уздизање или подизање Крста.

Овим празником обиљежава се и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Часни крст чуван је у Јерусалиму, а 614. године, након персијског освајања града, однесен је из њега. Послије побједе византијског цара Ираклија над Персијанцима, Крст је враћен у Јерусалим.

Крстовдан је дан строгог поста

Једно од најважнијих правила везаних за јесењи Крстовдан јесте пост.

У народу је значај поста на овај празник сачуван и у познатој изреци:

„Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости.“

Некада се у многим крајевима постило веома строго, најчешће на хљебу и води. Према народном обичају, на трпези се могло наћи и грожђе.

Међутим, смисао поста у православној традицији није само уздржавање од одређене хране. Пост подразумијева и духовно уздржање, молитву, мир, праштање и настојање да се човјек уздржи од лоших мисли, ријечи и поступака.

Зашто се на Крстовдан бере босиљак

За јесењи Крстовдан у српском народу везан је и обичај брања и освештавања босиљка.

Босиљак има посебно мјесто у српској народној и православној традицији и користи се приликом бројних црквених обреда.

У појединим крајевима постојао је обичај да се на Крстовдан босиљак унесе у кућу и постави поред иконе. Народ му је приписивао заштитна својства, па су настала различита вјеровања о његовом значају за здравље, напредак и благостање породице.

Ова вјеровања припадају народној традицији и не треба их поистовјећивати са црквеним учењем.

Стари обичаји на јесењи Крстовдан

Крстовдан је вијековима био важан датум и у народном календару. Поред вјерског значаја, означавао је и период када се завршавају поједини пољопривредни послови и почињу припреме за хладнији дио године.

У појединим српским селима на Крстовдан су одржавани вашари и народна окупљања.

Забиљежен је и стари обичај да се стока катраном означава знаком крста, јер се вјеровало да ће тако бити заштићена од болести.

На Крстовдан су у неким селима исплаћивани и такозвани пољаци, људи задужени да током љета чувају усјеве и поља. Они су поља чували од Ђурђевдана до Крстовдана, а накнада им је исплаћивана према договору направљеном на почетку сезоне.

Крстовдан и припрема куће за зиму

За овај празник везан је и обичај сређивања дома пред долазак хладнијих дана.

За разлику од народних правила која за поједине велике празнике препоручују избјегавање тежих кућних послова, у неким крајевима постојало је вјеровање да на Крстовдан кућу треба уредити и припремити за зиму.

У народној традицији сматрало се да сређен дом симболизује ред и спремност породице за ново годишње доба.

Народ вјеровао да се на Крстовдан змије повлаче

Јесењи Крстовдан имао је посебно мјесто и у старом народном календару.

Према једном од вјеровања, на Крстовдан се змије повлаче у своја зимска склоништа, па их након овог празника више не би требало виђати.

Таква вјеровања највјероватније су настала посматрањем природе и промјена које долазе са почетком јесени.

Постојао је и обичај да се око Крстовдана припремају рупе за садњу воћака. Вјеровало се да ће воћке посађене у припремљену земљу добро напредовати и разгранати се.

Какво вријеме буде на Крстовдан, таква ће бити зима

Као и за многе друге велике празнике, народ је пажљиво посматрао вријеме на Крстовдан и на основу њега покушавао да предвиди какви ће бити наредни мјесеци.

Тако су настала бројна народна вјеровања:

• ако је на Крстовдан облачно, вјеровало се да ће зима бити богата снијегом;
• ако је дан сув и без падавина, очекивала се сушна наредна година;
• ако ласте остану до Крстовдана, вјеровало се да зима неће бити оштра;
• тиха киша на Крстовдан, према народном вјеровању, најављује благу зиму;
• грмљавина око Крстовдана сматрала се наговјештајем родне године;
• топао и сув септембар, према старим народним прогнозама, могао би да најави хладан и кишовит октобар.

Постојало је и вјеровање да вријеме око Крстовдана може да наговијести какво ће бити вријеме у марту наредне године.

Наравно, ријеч је о народним метеоролошким вјеровањима, а не о научно утемељеним временским прогнозама.

Крстовдан и враћање дугова

Међу старим обичајима помиње се и враћање дугова на Крстовдан.

У народној традицији то је имало симболично значење – човјек је требало да измири обавезе према другима и у нови период године уђе без старих дугова.

Тако је Крстовдан, поред вјерског значаја, у народној култури постао и својеврсна граница у годишњем циклусу.

Јесењи и зимски Крстовдан

У народу се назив Крстовдан користи за два датума током године.

Јесењи Крстовдан, односно Воздвижење Часног крста, прославља се 27. септембра и посвећен је Часном крсту.

Зимски Крстовдан обиљежава се 18. јануара, уочи Богојављења. Он је дио празничног циклуса везаног за Богојављење и Христово крштење на ријеци Јордан.

Иако у народу носе исти назив, ова два дана имају различито мјесто и значење у црквеном календару.

Крст као симбол хришћанске вјере

За православне хришћане Крстовдан је прије свега празник Часног крста, једног од најважнијих симбола хришћанства.

Због тога је нагласак празника на молитви, посту и подсјећању на Христово страдање, док су се током вијекова око црквеног празника развили бројни локални народни обичаји.

Неки од њих и данас живе, док су други остали забиљежени као дио народне традиције и свједочанство о начину на који су претходне генерације повезивале црквени календар, природу и свакодневни живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.