Да ли се за Аранђеловдан спрема жито: Свештеник разријешио недоумицу

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

Српска православна црква и вјерници данас прослављају Сабор Светог архангела Михаила и осталих небеских бестјелесних сила, у народу познат као Аранђеловдан, а протојереј Слободан Јаковљевић из чачанског Храма Вазнесења Господњег подсјећа да је суштина крсне славе у породичном окупљању и заједништву, те да славско жито не треба изостављати, без обзира на то који се светитељ прославља.

Јаковљевић је за Танјуг истакао да крсна слава има посебно мјесто у српској традицији, јер није празник појединца, већ породице и шире заједнице.

Крсна слава је празник породице и заједништва

– Суштина славе свакако је у окупљању и заједници. Крсна слава је јединствен феномен код Срба, јер представља славље заједнице у ужем смислу, породице, а у ширем смислу и читавог племена које слави исту славу. Сви други празници које славе поједини народи, попут имендана, индивидуалистички су празници, односно прославља се један појединац. Код нас је крсна слава славље заједнице. Акценат је на окупљању породице, у побожној, смерној и смиреној атмосфери – рекао је Јаковљевић.

Говорећи о значају Аранђеловдана, протојереј је објаснио да се овим празником прослављају небеске бестјелесне силе, односно анђели, чије постојање представља дио хришћанског учења.

Зашто се прославља Свети архангел Михаило

– Поред нашег чулног света постоји и невидљиви свет Божјих сила. То су девет анђелских чинова, како говори Свети Дионисије Ареопагит у делу „О небеској хијерархији“. У спомен на тај свет Црква је установила овај празник, на основу одлука Лаодикијског сабора, који је забранио обожавање анђела, а допустио њихово поштовање. Обожавање припада само Господу, а поштовање свим светима, међу којима су Свети архистратиг Михаило и остале небеске бестелесне силе – објаснио је Јаковљевић.

Он је подсјетио да се архистратизи Михаило, Гаврило и Рафаило помињу у Светом писму, док црквено предање свједочи и о другим архистратизима, међу којима су Уријел и Салатил.

Према црквеном учењу, небеску јерархију чине и серафими, херувими, престоли, господства, начала, власти, анђели и арханђели.

Да ли је славско жито обавезно за Аранђеловдан?

Једна од честих недоумица међу вјерницима односи се на припремање славског жита за Аранђеловдан.

У појединим породицама задржао се обичај да се за ову славу не припрема жито, али протојереј Јаковљевић наглашава да оно треба да буде саставни дио сваке крсне славе.

– Када читамо молитву за жито, кажемо да се оно приноси у славу Божју, у част светога кога тог дана прослављамо и у помен оних који помреше у благочестивој вери. Уколико не кувамо и не спремамо жито за крсну славу, на неки начин симболички изостављамо наше претке. Наши преци су управо они од којих смо преузели славу и који су је славили – истакао је Јаковљевић.

Према његовим ријечима, славско жито има дубоку духовну симболику јер, поред прослављања Бога и светитеља, представља и молитвено сјећање на претке од којих је породица наслиједила крсну славу.

„Никада није касно да се слава прославља правилно“

Јаковљевић је нагласио да су поједине породице раније изостављале славско жито због недовољног познавања црквених обичаја или породичне традиције која се преносила с генерације на генерацију.

Међутим, сматра да данас, када су информације лако доступне, нема разлога да се та пракса наставља.

– Свако време је право време и није касно. Не постоји никакав разлог да се не почне славити како треба – поручио је протојереј Слободан Јаковљевић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.