Тежак живот не узрокује аутоматски и депресију

Agencije
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Тежак живот не узрокује аутоматски и депресију

Финансијске бриге, тешка веза или болест – често се претпоставља да су узрок депресије спољне околности. Питање је међутим зашто неки људи развију депресију, а неки не?

Код више од једне од десет особа у Њемачкој 2022. је дијагностификована депресија. Укупно, то је око 9,9 милиона људи. И тренд је у порасту. То је резултат истраживања здравственог осигурања АОК. Из истог истраживања произлази да су жене чешће погођене него мушкарци. Ја сам једна од њих.

У прољеће 2024. почела сам да се осјећам лоше. Ништа ме више није забављало. Заједно с лошим расположењем развијало се и безнађе, али и осјећај кривице: зато што нисам била добра мајка, што нисам била добра пријатељица или супруга. Унутрашња напетост тјерала ме из кревета у цик зоре, с хиљаду брига и страхова у глави, преносе Вијести.

Али у том тренутку мој живот заиста није био тако тежак као што је био у неким другим периодима. На примјер, кад сам била самохрани родитељ, морала сам да радим и истовремено да завршавам факултет. Или за вријеме пандемије короне. Питала сам се зашто се осјећам све горе и горе, иако ми се живот знатно побољшао у односу на претходних десет година?

Депресија је питање предиспозиције

„Морате да разликујете стрес, тугу и друге нормалне реакције на тешке животне околности с једне стране и депресију као болест с друге. То су два различита свијета“, каже Улрих Хегерл, психијатар и предсједник немачке Фондације за превенцију депресије и самоубиства.

“Већина људи, а и ја сам то мислио, вјерује да је депресија реакција на тешке животне околности“, каже Хегерл. Та претпоставка би могла да постане проблем и да одведе на погрешан пут.

Према Хегерлу, одлучујући фактор у депресивним болестима је: предиспозиција. Код особа с таквом предиспозицијом, одређене животне околности могу да изазову развој једне фазе болести.

Таква такозвана предиспозиција могла би да буде генетске природе. „Склоност се може стећи и трауматичним догађајима у дјетињству“, каже психијатар.

Израженија „мрежа пажње“ показатељ је депресије?

Једна недавно објављена студија такође показује да је депресија много више од обичног емоционалног пада, односно стања у којем се једноставно осјећамо лоше. Истраживачи су успели да покажу да је одређена мрежа у мозгу особа с депресијом гушће и интензивније формирана него код здравих људи.

Та тзв. Салиенце мрежа (мрежа пажње) дјелује као нека врста филтера у мозгу. Она контролише нашу пажњу и усмјерава је на релевантне спољне подражаје, а то је важно за регулисање нашег емоционалног одговора на те подражаје.

Још није сасвим јасно како то тачно функционише. Према студији, величина „мреже пажње“ у корелацији је с одређеним симптомима депресије, попут губитка радости и мотивације.

Истраживачи зато сумњају да повећање величине „мреже пажње“ може да послужи као показатељ депресије – чак и ако особа (још) не осјећа симптоме депресије.

Стигматизација особа с депресијом

Дакле ја нисам крива за то што ми се догађа. Олакшање је био кључни осјећај када сам добила дијагнозу. Сада сам могла да престанем да се осјећам лоше због тога што се осјећам лоше. Могла сам да престанем читав дан ама себи да понављам: „Тргни се, престани тако да се понашаш.“

Међутим, Хегерлове изјаве и резултати студије такође значе и да ћу увијек остати осјетљива на депресивне епизоде. Али, како каже Хегерл, психотерапија и љекови могу да спријече рецидив.

“Они који су погођени требало би да направе план за хитне случајеве“, предлаже психијатар. „Који су први знаци? Шта тада могу да урадим?“ Међутим, то такође може да значи и да они који су погођени морају своју ситуацију да предоче другима и да разговарају о својој депресији.

Мени је то тешко падало и било ме је срамота. „Један од највећих изазова у суочавању с депресијом јесте стигматизација узрокована лажним разумијевањем болести“, каже Хегерл.

Одатле долази то што ме је срамота. Сада знам довољно о мојој депресији да могу да престанем да је третирам као ману моје личности. Али, да ли то знају и људи с којима се сусрећем?

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.