"Свака мајка би га пожељела за зета": Овај младић ради нешто због чега му се диве

GS
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Индеx.хр

Док се неки жале на недостатак садржаја зими у граду, млади Сплићанин Мислав Матић узео је алат у руке и своје слободно вријеме посветио онима којима је најпотребније.

Бесплатну помоћ од ситних поправака до тешких послова понудио је у групи на друштвеној мрежи, чиме је одушевио своје пратитеље.

Поправља и монтира намјештај, чисти, помаже старијима...

Једноставно је, како нам каже, одлучио подијелити своје слободно вријеме, знање и вјештине с другима како би им помогао.

На његово изненађење, помоћ је до сада затражио велик број људи.

"Прошло је скоро мјесец дана од објаве и људи ме и даље зову. Сад ми је постало теже и састављати распоред па ме неки морају причекати и по тједан дана. Но трудим се стварно помоћи свима који су се јавили. Дани ми сад најчешће изгледају тако да одрадим два до пет послова, а остатак искористим за хобије.

Пуно тога знам радити, а што не знам, спреман сам научити. Радим ситне поправке намјештаја, монтирање истог, помажем у реновацијама, поправљам мобителе, рачунала, постављам роутере, али и помажем старијим и немоћним у свакодневним задацима", прича нам Мислав.

Двадесетпетогодишњи Мислав завршио је електротехничку школу гдје је научио доста тога радити рукама, а како га је то и даље занимало, свакодневно је учио преко интернета. Већ три године ради на сезони па му је зима идеалан период, каже нам, да направи нешто корисно.

Мислав: Пуно људи треба помоћ

Његова несебична помоћ не тражи ни новац ни публицитет, већ је, како каже, вођена искреном жељом да помогне онима којима је најтеже. У цијелом том процесу највећа подршка су му родитељи, који су га, уз све позитивне аспекте, упозорили и на неке негативне стране овог подухвата.

"Схваћам да се то може догодити, но нисам се осјећао искориштеним. За сада су се стварно јављали људи којима је заиста била потребна помоћ. Од људи који имају здравствених проблема до људи који немају никога. Мало ме жалости што је доста људи у потреби, али ме то и мотивира да наставим и даље помагати.

Ево, данас сам у Каштелима помогао раставити намјештај и изнијети га ван, а код друге жене сам помогао старе ствари одвести у рециклажно двориште. Због овог сам научио и монтирати камеру на стражњи дио аутомобила. Жена ме назвала и питала знам ли то направити и ја сам рекао да ћу покушати. Мало сам гледао на YоуТубеу и сад знам поставити камеру", кроз смијех нам је испричао Мислав, пише Индеx.хр.

Све то, како нам говори, пружило му је потпуно другачији поглед на живот. Схватио је колико су судбине различите и како само једна особа може донијети велике промјене.

"Двије ситуације су ми остале урезане и због њих сам одлучио и даље наставити колико год будем могао. Назвала ме старија жена која је замолила могу ли јој помоћи помакнути кревет. Мени је то било пет минута времена. Кад сам стигао, схватио сам да она нема никога и да је слабо покретна. Кревет јој је био испод прозора кроз који је пухао вјетар па сам га само одмакнуо на другу страну да јој не буде хладно.

Помогао сам и самохраном оцу који има двоје дјеце. Он се стварно труди и ради. Требало му је помоћи замијенити кауч и почистити по кући. Мени је то ситница, а њему је пуно помогло. Видио сам свакакве ситуације и упознао различите људе и све је било позитивно. Због тога се осјећам сретно јер знам да сам на крају дана људима олакшао живот, а ја сам стекао животно и радно искуство", говори Мислав.

"Госпођа ме питала имам ли багер с пикамером"
Реакције људи, како нам прича, изузетно су позитивне. Иако не жели новчану накнаду за свој рад, постоје они који му желе покрити трошак горива или оставити новац за каву. Често га, такођер, дарују домаћим производима као знак захвалности.

"Увијек ће хтјети дати они који најмање имају, али ја стварно не желим узимати новац. Посебно ако сам дошао за 10 минута посла. Но, људи ми често желе платити и буду упорни па прихватим ако сам се возио дуго до локације како би покрио гориво. Људи нису ни најмање себични нити се осјећам искориштено.

У знак захвале знам добити и домаће производе па је ту било лимуна, мандарина и маслиновог уља. Свега се домаћег нађе, но можда ми је ипак била најдража ситуација кад сам једној баки отишао у куповину намирница и кад сам се вратио, дала ми је чоколаду, то ме мало вратило у дјетињство", присјетио се Мислав.

Иако друштвене мреже преплављују позитивни коментари, Мислав сматра да не чини ништа посебно вриједно дивљења. Помаже колико може и на начин на који може, наглашавајући да није свемогућ те да је због тога морао одбити неке захтјеве.

"Било је свакаквих упита, неки од њих су ме и искрено насмијали. Једна ме госпођа назвала да ме пита имам ли багер с пикамером. Нажалост, немам тешке стројеве, али имам пуно воље и снаге у рукама, али багер нисам имао па сам је морао одбити. Било је ту још неких зидарских упита, за варење, жбукање и израду фасаде и тако веће послове нажалост не могу прихватити", испричао нам је кроз смијех.

"Осим посла, зову за своје кћери и нећакиње"
Током средње школе волонтирао је у Хрватском друштву Црвени криж, а такође се активно укључио у удружења попут Диоклецијанове легије, која му је постала прави хоби. Недавно се окушао и у глуми, а додатни извор прихода пружају му поправци рачунара и мобилних телефона. Осим тога, тренира крав магу и редовно похађа легионарске тренинге, што га је припремило за физички захтјеван рад.

Све је то примијетио и женски дио публике на друштвеним мрежама, који је Мислава пожелио за зета.

"Било је занимљивих коментара, баш су лудница. Писали су ми да би ме свака мајка за зета пожељела, док други напишу легендо, краљу... Било је жена и које су ме назвале и рекле ми да имају нешто за поправити, али да су ме заправо назвале да ме питају јесам слободан јер имају нећакињу мојих година. Буде ми симпатично, али сам заузет па се захвалим.

Цура ми је велика подршка у овом и забављају нас такви коментари јер је то све позитивно. Она ме и потакла да објавим у групи Емпатија и драго ми је због тога што је управо због те објаве моја помоћ дошла до великог броја људи", рекао је.

Објава је доспјела и до многих људи попут Мислава, који желе искористити своје слободно вријеме у помагању другима. Иако још није сигуран којим путем ће кренути овај његов несебични чин, нада се да ће с временом прерасти у озбиљнији пројекат. До тада, како каже, помагаће онолико колико буде могао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.