Пјесму која је у Југославији била забрањена 10 година Јованка је наручила у кафани: Шта се крије иза нумере коју је Тито хтио да избрише

Пјесма "Плућа су ми болна", коју је написао Драгиша Недовић, дубоко је урезана у историју бивше Југославије. Настала 1950. године, ова балада рефлектује личну борбу аутора с туберкулозом.

Проклетство пјесме

Недовић је у вријеме настанка песме био у изузетно тешком здравственом стању, што се осјећа у свакој ријечи пјесме. Пјесма је брзо стекла популарност, али с том популарношћу дошао је и мрачан аспект. У периоду, након објављивања плоче, забиљежен је велики пораст броја самоубистава међу обољелима од туберкулозе.

Овај забрињавајући тренд привукао је пажњу власти, укључујући Јосипа Броза Тита и Централни комитет, који су одлучили да забране продају плоча и извођење пјесме. Објашњење за ову одлуку било је да пјесма наводи на самоубиство.

Забрана је трајала десетак година, све док пјесма није неочекивано поново изведена на једној прослави. Јованка Броз, супруга Јосипа Броза Тита, наручила је пјесму, а легендарна Нада Мамула ју је отпјевала за њу. Овај тренутак означио је крај забране и повратак пјесме у јавност, преноси Крстарица.

Текст пјесме одражава дубоку тугу и осјећај неизбјежне пропасти:

"Плућа су ми болна, здравља више немам Јер су сасвим близу, моји задњи дани. Живећу још данас, а можда и сутра. А онда заувек, збогом мој животе. Није мени жао, беднога живота. Јер ја среће никад, осетио нисам..."

Пјесму "Плућа су ми болна" први је снимио Заим Имамовић. Осим верзије Наде Мамуле, позната је и интерпретација Велибора Боре Спужића Кваке. Пјесми "Плућа су ми болна" не говори само о једној нумери, већ о времену, друштву и људским емоцијама које су урезане у историју, пише Мондо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.