Производња органског сапуна као хоби

На једној едукацији у Бањалуци, за коју није очекивала да ће јој се допасти, савладала је процес израде органског сапуна који је, како је истакла, на одређен начин и опасан, али је и занимљив, узбудљив и омогућава креативност, што ју је везало да не одустане од тог посла и да јој постане уносан хоби.

Научила је производњу неколико врста сапуна, али каже да је још у фази истраживања и усавршавања, а интересовање купаца за њене производе расте и стимулише је да се бави овим послом.

„Стално експериментишем и комбинујем смјесе, садржаје и материјале јер желим да направим нешто јединствено и посебно“, прича Станислава.

Она каже да је предност кориштења органског сапуна у томе што он не иритира осјетљиву кожу.

„Испоставило се да су то хипоалергени сапуни и да одговорају осјетљивој кожи. Они се праве од масти и живе соде као главних састојака. Процесом кувања масноћа нестаје. То је стари начин прављења сапуна који је усавршен и осавремењен, а принцип производње је исти и висок је квалитет сапуна“, објашњава Станислава.

Према њеним ријечима од маштовитости и креативности произвођача зависи боја, дизајн и облици сапуна.

При производњи сапуна у смјесу се додаје активни угаљ, зелена глина и козје млијеко, а креативност долази до изражаја при оплемењивању сапуна различитим мирисима, наводи она.

АКТИВИЗАМ

Станислава је истински активиста, волонтер, блогер, предузетник и мајка која својим ангажовањем жели активно учествовати и креирати одређене промјене, уљепшавати живот и окружење.

„Све што ми се лијепо десило након рата везано је за волонтерски рад у женским невладиним организацијама. Стицала сам нова знања и неформално образовање. Учила сам и усавршавала неке вјештине које нисам могла самостално или у оквиру редовног школског образовања“, наглашава Станислава.

Она истиче да је похађала новинарске и друге медијске курсеве и радионице, писала и фотографисала, те учила како да своје ставове, знање и искуство подијели са другима путем друштвених мрежа или да дође до потребних информација.

Након похађања бројних радионица и учења, покренула је блог и писала о разним темама, од проблема у друштву, зависности, насиља у породици до литерарних радова. Касније је објавила роман под називом „Екскурзија“, који говори о дјечијем одрастању, проблемима адолесцената, зависности, опасностима на интернету...

НЕСЕБИЧНА ПОМОЋ У ВРИЈЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ

Са појавом вируса корона као активиста-волонтер укључила се одмах у рад Црвеног крста у Братунцу, пружајући неопходну помоћ особама које су биле у изолацији или су на неки начин биле угрожене и за тај рад је касније награђена од Црвеног крста и Владе Републике Српске.

„Нико, па ни ја, нисам се укључила у пружање помоћи ради добијања захвалнице, али је пријатан осјећај када се увјерите да је неко препознао и цијени ваш рад и допринос који сте дали пружајући помоћ другима“, истиче ова волонтерка.

Станислава је позвала младе да дио времена посвете раду у невладиним организацијама и тако стекну нека знања и искуства која ће им користити у будућности, а не могу их научити у школи, те да својим ангажовањем покажу хуманост и помогну некоме коме је то потребно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.