Научници открили како успавати бебу за 13 минута

Кад дијете заспи родитељ га и даље треба држати у наручју те остати сједити још пет до осам минута прије него што га положи у колијевку.

– Многи родитељи пате зато што им дојенчад ноћу плаче – рекла је једна од ауторица студије Куми Курода са знанственог института Рикен у Јапану.

– То је велик проблем, посебно за неискусне родитеље, који може знатно подићи ниво родитељског стреса и у ријетким случајевима чак довести до злостављања дјетета – рекла је.

Курода и њезине колеге су пратили како дјеца реагују у четири ситуације: док их мајке држе у наручју крећући се у исто вријеме , док их држе у наручју у сједећем положају, док леже у дјечјем креветићу и у ситуацији кад се њежно љуља. Њихово понашање снимале су камере, а уређаји за ЕКГ мјерили су им откуцаје срца.

Уплакана дјеца смирила су се већ након 30 секунди ношења, а откуцаји срца су им им се успорили. Сва су дјеца престала плакати, а пола их је заспало. Но, кад су их мајке одмах положиле у креветац, готово их се трећина пробудила већ за 20 секунди. Вјеројатност да ће се пробудити била је много мања кад су их мајке након успављивања држале у наручју још неколико минута.

Сличан смирујући учинак имало је стављање дјетета у креветац за љуљање. Супротно је било ако су мајке покушале смирити дијете сједећи с њиме у наручју или ако су га положиле у креветац. Откуцаји срца у тим ситуацијама одмах су им порасли, а исто се догодило ако је мајка нагло престала ходати. Иако је свака беба другачија, ова је техника показала највише успјеха међу расплаканим бебама.

Премда су у студији судјеловале само мајке, Курода сматра да би реакција беба била једнака и с очевима или неком трећом особом која их чува. Знанственици сматрају да су се дјеца смирила захваљујући такозваном одговору на преношење, својственом сисавцима који се рађају беспомоћни. Такви сисавци, а људи су међу њима, захтијевају родитељску бригу и храњење дуго времена.

Кад, на примјер, мајка мачка или пас подигну своје младе држећи их за врат и преносе их на другу локацију, младунчад нагонски постане пасивна, збије се, увуче стражње ноге и реп, а рад срца и дисање им се успоре. То мајци олакшава преношење и поспјешује преживљавање.

Пошто је у овом истраживању судјеловало само 21 дијете, научници напомињу да њихове резултате треба потврдити опсежнијим, преноси Н1.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.