Мање познати детаљи из живота глумачке диве Ружице Сокић

Каријеру је почела давне 1957. године, у филму "Доктор", да би потом играла у филмовима "Кад будем мртав и бео", "Боксери иду у рај", "Ужичка република", "Савамала" и другима.

Комедија "Тесна кожа" донијела јој је највећу популарност, а за филм "Жута" награђена је Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули. Неке од њених познијих великих улога су Таска у великом биоскопском хиту "Зона Замфирова", улога Велиборке у "Срећним људима" и кума Аница у популарној серији "Грех њене мајке".

Са супругом Мирославом Микијем Лукићем провела више од пола живота, био је њена највећа љубав. Ружица је недуго прије смрти била у тешком стању:

- Само да ме не заборавиш - биле су наводно посљедње ријечи Ружице Сокић прије него што је преминула. Упутила их је супругу Мирославу Лукићу, са којим је провела пола живота, пише Hello.

Чувар сјећања на лик и рад велике глумце преминуо је у априлу прошле године у 91. години, али је стигао да оснује Фондацију која сваког 14. децембра, на дан рођења Ружице Сокић, додјељује награду која има циљ да подржи младе ствараоце и развој културе.

О посљедњим данима живота диве југословенског глумишта њен супруг је овако говорио:

‒ Није схватала да је болесна. Ни ја нисам препознао да је толико болесна. Имала је операцију 2012. године и уследила је неугодна ситуација. Требало је да оде на рехабилитацију, тада више није играла. Покушала је да одигра још једну представу у јануару 2013. године. Мучила се с њом доста. Није могла да се сети текста, па је имала шаптача - рекао је он својевремено и додао.

‒ Било је јасно да се са њом нешто дешава, али смо мислили да је то донекле нормално за људе у тим годинама. Некад се то зове деменција, некада Алцхајмер. Хвала богу, није се дуго мучила. То су болести које могу да трају и да буду мучење, преноси Курир.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.