Како је љубав Српкиње и Египћанина помјерала границе

БЕОГРАД - Када су се Српкиња Нина Пантић (28) и Египћанин Мухамед Јахиа, звани Шика (31), 2017. године упознали у Каиру, нису ни слутили да судбина за њих има посебан план и да ће их спојити неколико година касније. Иако то није била љубав на први поглед, то је, вјерују сада, љубав за цијели живот.

Нина и Шика вјенчали су се у Каиру, а, како Шика има и суданске крви, њихова свадба је била занимљиви микс разних обичаја - играло се српско коло, судански традиционални плес, египатске игре...

Овај пар живи у Београду, а Нина прича за Курир како је њихова романса почела.

- Студирала сам арапски и у Египат сам отишла 2017. преко студентске размене, како бих усавршила језик. Шика је волонтирао за ту студентску организацију и дочекивао студенте који долазе из иностранства. Међутим, тамо нисмо имали неку комуникацију. Било је пуно људи, хиљаду пута смо се мимоишли. Случајно смо се срели, сећам се, на некој великој пијаци у Египту и ту смо разменили само пар речи. Нисмо се уопште допали једно другом. Изгледао ми је доста озбиљно, уштогљено, а ја сам њему деловала потпуно супротно - бучна, пуна енергије, као пуштена са ланца - шали се она.

Да су погријешли у првим утисцима заправо су схватили тек када се Нина, након два мјесеца у Каиру, вратила у Београд. Почели су да се дописују и схватили да им то јако прија.

Двије године након првог сусрета, Нина је поново дошла у Египат, са намјером да ту остане дуже.

- Игром случаја десило се да је моја цимерка била у вези са Шикиним блиским другом. Излазили смо као група, проводили смо време заједно... Друштво је почело да примећује да ту нешто има, намигивали су, зезали нас мало... тада смо схватили да се допадамо једно другом. На крају ми је врло директно рекао: "Ти се мени допадаш" - присjећа се Нина са осмjехом.

И тако, судбина их је неколико пута гуркала једно ка другом. И сама Нинина одлука да студира арапски и египатски је, на неки начин, била случајност.

И у Египту мисле да је сваког госта три дана доста

Нина се бојала да ће Шики бити тешко да се навикне на живот у Србији, међутим он стално потенцира то да су ове двије културе невјероватно сличне.

- Прво, људи су слични. Друго, и кухиња је слична. Многа кувана јела која ми једемо овде, једу и они, с тим што су наша јела углавном са свињетином, а њихова са говедином. И мало су више зачињена... Али и они имају сарме, пуњене паприке, мусаку... Чак су и неке фразе сличне. Мислила сам да наша изрека: "Сваког госта, три дана доста", постоји само код нас, али и у Египту имају нешто слично.

- У средњој школи сам студирала немачки језик и логичан корак је био да упишем тај језик, и онда сам једном код тетке чула неку арапску песму и много ми се допала, почела сам да размишљам у том правцу и у последњем тренутку променила мишљење.

Нина каже да јој се у вези са Египтом највише допадају људи. Иако је Каиро град од преко 20 милиона људи, сви су, каже, срдачни, присни, пријатни, живи, воле да разговарају...

- Сви те поздрављу, сви хоће да помогну... То ме је одушевило.

Седам, осам мjесеци су живjели у Египту, а након тога се Нина вратила у Србију. Неколико мjесеци касније и Шика је дошао у главни град Србије.

- Прибојавао се да ће људи бити хладни, неприступачни и када је дошао баш се пријатно изненадио што је управо супротно. То га је највише купило, али и природа, јер, наравно, у Египту нема много зеленила.

Шика се савршено уклопио и у Нинину породицу, сви га обожавају, као и њу његова фамилија из Египта. Вjенчање је било необично лијепо.

Појединци причају да је само хтио визу

Нина каже да су сви њени пријатељи прихватили њеног изабраника и да су људи у Србији махом срдачни и немају предрасуде. Осим појединаца на мрежама.

- На мрежама људи имају свакакве коментаре - да је дошао овде само зато што жели визу и да побегне из Египта, да је сиромашан, да није паметан као наши људи, да ме неће пуштати из куће зато што је муслиман. Разни су коментари, али је то мали број људи. Са друге стране, наша околина, комшије, породица, пријатељи, познаници су сви срдачни, љубазни и подржавајући.

- Била је то велика свадба јер је Шика из велике породице. Били смо обучени у суданску ношњу. Када смо улазили један бенд је, по суданској традицији, играо око нас. Палила се нека врста кандила, а сви гости су у поворци играли иза нас.

Нина каже да, упркос културолошким разликама, никада није упознала особу сличнију њој.

- Што се тиче веровања и Шика и ја смо верници и напросто славимо све битне празнике, он чак и пости некад. Обоје уживамо у култури оног другог. Све те различитости ме обогаћују као особу, а верујем и њега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.