Имате плаву крву ако носите ово презиме: Ово су најстарија племићка презимена са Балкана

Оно показује поријекло, припадност, древног претка који је данас удаљеним људима некада био заједнички, пише Дневно.рс.

Представљамо вам презимена која су носиле средњовјековне племићке породице и владарске династије с ових простора.

Бранковић

Бранковићи су властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник битке на Косову, ожењен Маром, кћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Вјерује се да данас нема директних потомака ове породице.

Балшић

Балшићи су били средњовјековна династија која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. Послије смрти цара Душана Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

Бранивојевић

Бранивојевићи су били херцеговачка властелинска породица која је у другој половини XИИИ и првој трећини XИВ вијека владала Хумом.

Властимировић

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске биљешке. Назив династије Властимировићи дали су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје вријеме. Понекад, иако доста ријетко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

Војиновић

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. вијека играла значајну улогу у Немањићкој Србији, нарочито након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов нећак Никола Алтомановић били најјачи властелини у Србији.

Војислављевић

Војислављевићи су српска средњовјековна династија, која је насљедила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

Вукановић

Вукановићи су били владарска породица која је владала Рашком од краја 11. вијека до почетка друге половине 12. вијека. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

Дејановић

Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. вијека управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник је био Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Константин Драгаш је опјеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.

Динчићи

Динчићи су босанска средњовјековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Јадара. Први познати представник Динчића је жупан Динјица. Он се појављује у повељи босанског краља Твртка И Котроманића од 10. априла 1378. године.

Златоносовић

Златоносовићи су босанска средњовјековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала облашћу Усоре. Браћа Влађ и Стјепан Златоносовић били су учесници у Косовском боју 1389. године у којем су били заробљени од Турака.

Јакшић

Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао „стубовима хршћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

Косаче (Херцеговић, Косачић, Вуковић, Хранић)

Косаче (од њих Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су босанска средњовјековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, послије владајућих Котроманића. Њихов првобитни посјед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка И и заповједао је лијевим крилом босанске војске у Косовском боју.

Котроманић

Котроманићи су били босанска владарска династија у средњовјековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни посједи налазили су им се у средњој Босни, у долини ријеке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова посједовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево као и околна рударска насеља.

Омербашић

Лоза Омербашића представља директне (мушкијем линијом насљеђивања) потомке првог владара Босне вицекраља Борича (мађ.: Борицс; Борисз; Борис) (1141.-1173.), принца и најстаријег (и од оца непризнатог) сина мађарског краља Коломана (К`лм -1116.), те заједничког претка свим домаћим суверенима Босне. Истовремено, Омербашићи су племе Боричеве лозе Бериславића.

Лазаревић

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. вијека. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана

Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у битки на Косову. Сматра се да ова породица нема директних потомака с обзиром да Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наслједника.

Мрњавчевић

Мрњавчевићи су средњовјековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године. Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Краљевић Марко, највећи српски јунак.

Немањић

Немањићи су средњовјековна српска династија која је владала Србијом више од два вијека. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила женском линијом у династију Лазаревића.

Облачић

Облачићи су српска средњовјековна властелинска породица. Имали су посједе на сјеверу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово поријекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, преноси Дневно.

Павловић (Јаблановић)

Павловићи или Јабланићи су босанска средњовјековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним дијеловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају с историјске сцене.

Санковић

Санковићи су босанска властелинска породица из средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Калојурђевић)

Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калојурђевићи) су црногорска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуирано до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.