Фото: Данас су Митровске задушнице: Шта да урадите ако не стигнете на гробље
Митровске задушнице ове године падају у суботу, 7. новембра, уочи празника Светог великомученика Димитрија, Митровдана. Вјерници Српске православне цркве /СПЦ/ тог дана сјећају се преминулих чланова породице и пријатеља, пале свијеће за покој њихових душа и молитвом чувају успомену на оне којих више нема међу живима.
Јесење или Митровске задушнице спадају у четири велика дана православног календара посвећена молитвеном сјећању на преминуле. СПЦ их обиљежава у суботу пред Митровдан.
Субота је у православној традицији дан када се нарочито помињу упокојени, па су зато и задушнице установљене баш тада.
Вјерници најприје иду у цркву, гдје се служи Света литургија, а послије ње и парастос за упокојене. Тада могу да предају папирић са именима преминулих чланова породице, како би их свештеник поменуо у молитви.
Послије црквене службе иде се на гробље. Тамо се пале свијеће, уређују гробна мјеста и, када је могуће, позива свештеник да одржи помен и окади гробове.
Ко није у прилици да обиђе гробове својих најмилијих, може да оде у најближу цркву, запали свијећу и помоли се за њихове душе. Суштина овог дана није само у физичком одласку на гробље, већ прије свега у молитви и сјећању.
Према црквеној традицији, три ствари имају посебно мјесто на задушницама:
Кувано жито /кољиво/ симбол је васкрсења и вјечног живота. Пшеница подсјећа на Христове ријечи да зрно мора пасти у земљу и умријети да би донијело нови род.
Црно вино служи за преливање жита током помена. Оно симболизује Божију милост и Христову жртву.
Свијећа представља Христову свјетлост и вјеру у вјечни живот. Када је палите, то је молитва за покој душе преминулог.
Дијељење хране на гробљу један је од најпознатијих народних обичаја. Вјерује се да се тако чини добро дјело у спомен на покојника и да даривањем показујете љубав и поштовање према онима којих више нема.
* Зимске: 14. фебруар
* Љетне: 30. мај
* Михољске: 10. октобар
* Митровске: 7. новембар
Храна се нуди родбини, пријатељима и комшијама, али и непознатима који обилазе гробове својих најмилијих. У појединим крајевима Србије обичај је да се свакоме ко приђе гробу понуди бар залогај.
Домаћини обично изговарају ријечи „За покој душе“, а они који прихвате послужење одговарају „Бог да му душу прости“. Обичај се разликује од мјеста до мјеста. Негдје се на гробље носе само жито, вино и свијеће, док се у другим крајевима спрема богатија трпеза, пише „Крстарица“.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.