Да ли је могуће купити младост и здравље? Нови тренд у Силицијумској долини

ЛОС АНЂЕЛЕС - Џеф Безос (62) никада није потврдио да је уложио новац у Altos Labs.

Међутим, откако је у часопису MIT Technology Review, угледног Технолошког института Масачусетса, објављено да је управо оснивач Амазона, након повлачења са челног мјеста компаније, главни инвеститор у стартап који истражује како зауставити старење, нико више у глобалној инвестиционој заједници не сумња да је то истина.

На крилима почетног улагања од три милијарде долара, далеко највећег у краткој историји улагања у биотехнологију, Altos Labs своју је истраживачку причу започео прије четири године, прикупио још готово толико новца, а данас међу своје улагаче убраја и технолошког милијардера Јурија Милнера (64), који се обогатио улагањима у интернет и технолошке компаније кроз инвестициони фонд DST Global.

Научнике у Алтосу предводи нобеловац Шиња Јаманака, а циљ им је да пронађу начин за успјешно подмлађивање ћелија од којих се састоји људско тијело и тако омогуће – дуговјечност, не само као дужи живот људи већ и као већи број здравих година у животном вијеку човјека.

Успут и властитом, јер када неко располаже количином новца коју је немогуће потрошити за живота, није ли логично дио тог новца уложити у настојање да се живот продужи? Јаманака је Нобелову награду, коју је подјелио са британским научником Џоном Б. Гурдоном, пиониром клонирања, добио 2012. године за откриће да се зреле, специјализоване ћелије могу репрограмирати у матичне ћелије, односно да се остарјеле ћелије могу „подмладити“.

Истраживање Алцхајмерове болести

Технолошки милијардери данас снажно улажу у истраживање дуговјечности, које се у свјетлу све напреднијег развоја вјештачке интелигенције може посматрати и кроз питање – можемо ли технологијом „побиједити“ биологију? И када?

Но, колико заиста улажу? Према посљедњој Форбесовој листи за 2026. годину, глобални милијардери заједно располажу са 20,1 билионом долара, а према посљедњем извјештају Longevity Technology за 2024. годину, у истраживање дуговјечности те је године уложено 8,49 милијарди долара. Иако несумњиво атрактивно инвестиционо подручје, дуговјечност, када се сведе у бројке, привлачи мање од један одсто укупног капитала који је на располагању глобалним милијардерима, али су њихови правци улагања и мотиви донекле слични, а донекле се и разликују.

Уз Безосов Altos, чија се вриједност данас процјењује на више од шест милијарди долара, на ћелијско репрограмирање усмјерени су биотехнолошки стартапови Retro Biosciences, инвестициона мета Сема Алтмана (41), директора OpenAI-ја (ChatGPT), и NewLimit, стартап у који је највише инвестирао Брајан Армстронг (43), који се обогатио трговањем криптовалутама као оснивач Coinbasea, највеће платформе за трговање криптовалутама у САД.

Алтман је у Retro Biosciences лично уложио 180 милиона долара, а компанија је у јануару 2025. са OpenAI-јем покренула GPT-4o-micro, специјализовану верзију GPT-4o модела развијену за инжењеринг протеина, те је до данас прикупила милијарду долара капитала. Баве се унапређивањем Јаманакиних истраживања. Прво клиничко истраживање компаније Retro Biosciences усмјерено је на Алцхајмерову болест.

NewLimit, у који је уложио Брајан Армстронг, такође се бави епигенетским репрограмирањем, односно тражи начин како да људске ћелије с временом (старењем) не забораве које гене треба да укључују, а које да искључују како би се дуже сачувале од пропадања. NewLimit је прошле године прикупио 130 милиона долара инвестиција, а убрзо након тога додатних 45 милиона евра, у чему је учествовао и фармацеутски гигант Ели Лили. Тиме је почела ера у којој би и велике фармацеутске компаније дуговјечност могле почети да схватају све озбиљније.

Од наде до буђења

У другу групу милијардера, инвеститора у дуговјечност, могли би се сврстати они предвођени Марком Закербергом (42) и његовом супругом Присилом Чен (41). Они истражују како да изграде инфраструктуру биологије засноване на вјештачкој интелигенцији, односно развијају систем алата, података, лабораторија и рачунарских капацитета како би вјештачка интелигенција могла да предвиђа и дизајнира биолошке процесе. У априлу 2026. најавили су да ће уложити пола милијарде долара у изградњу скупова података који ће омогућити развој предиктивних AI модела, а пројекту су дали име Virtual Biology Initiative.

Циљ је да се омогући да се истраживања о томе како ће нека ћелија реаговати на лијек или терапију могу спроводити рачунарски, а не нужно на правим живим ћелијама. Двојац намјерава да у истраживање дуговјечности усмјери све своје богатство, вриједно нешто више од 200 милијарди долара, кроз Chan Zuckerberg Initiative (CZI) и Biohub. У наредних десет година најавили су да ће уложити најмање 10 милијарди долара у основна научна истраживања, што је двоструко више него у претходној деценији.

Но, колико год звучало обећавајуће, претварање научних открића у клиничке терапије за сада се показује тежим него што би сугерисао јавни дискурс инвестиционе заједнице. Још прије Altos Labsa и Retro Biosciencesa вјештачку интелигенцију и биологију у контексту истраживања старења почела је да спаја компанија Calico, у коју је улагања предводио Лери Пејџ (53), један од оснивача Гугла. Calico, који данас послује као и Гугл у оквиру Alphabeta као матичне компаније, прошао је током протекле деценије пут од наде, преко успона и пада, до поновног буђења. У сарадњи са великом фармацеутском компанијом AbbVie сарађивали су читаву деценију, све до краја 2025. године, истражујући болести попут АЛС-а (амиотрофичне латералне склерозе), али нису успјели да на тржиште пласирају комерцијални лијек, па је сарадња, чија је вриједност достигла 3,5 милијарди долара, раскинута.

Alphabet је наставио да вјерује у Calico, који се у пословном заокрету окренуо Кини и са кинеском биотехнолошком компанијом Mabwell Bioscience склопио уговор о лиценцирању вриједан 571 милион долара. Сада истражују њихово антитијело 9MW3811, које циља протеин IL-11, за који су истраживања на мишевима показала да његово блокирање може да продужи живот за чак 25 одсто. Дуг је, а често и непремостив пут од мишева до људи, али у Calicu вјерују у своја истраживања и позиционирају се као дугорочни играч у трци за дуговјечношћу.

Сенолитичка терапија

Питер Тил (58), оснивач Пејпала и предсједник управе Палантира, такође је међу пионирима улагања у дуговјечност у Силицијумској долини. Уз Ларија Елисона (81), једног од оснивача Оракла, може се сврстати међу милијардере који су истраживања старости финансирали кроз своју филантропску оријентацију. Тил је комерцијално уложио у компанију Unity Biotechnology, која се бави развојем сенолитичке терапије. Ријеч је о уклањању старих, непотребних ћелија које ипак и даље отпуштају упалне сигнале и доприносе старењу ткива. Компанија је привукла и улагање Џефа Безоса, али у главном програму потраге за лијеком против остеоартритиса нису постигли релевантан успјех.

Елисон је, пак, преко фондације Ellison Medical Foundation, која је дјеловала од 1997. до 2013. године, подржавао основна биомедицинска истраживања старења и болести повезаних са старењем. Током 15 година, према подацима организације Philanthropy Roundtable, фондација је истраживачима додијелила нешто више од 400 милиона долара.

Нови начин постојања

Сергеј Брин (52), још један од оснивача Гугла, предан је инвеститор у дуговјечност, али његов мотив је и личан, будући да је носилац генске мутације која му доноси повећан ризик од Паркинсонове болести. Брин је прво донирао 20 милиона долара фондацији Мајкл Џ. Фокс, којој је Паркинсонова болест дијагностикована на врхунцу глумачке славе, када му је било тек тридесетак година. Брин је до данас у истраживање Паркинсонове болести донирао више од двије милијарде долара и тиме постао један од највећих приватних донатора усмјерених на једну конкретну болест.

Илон Маск не улаже у дуговјечност, већ, у свом специфичном стилу, у „нови начин постојања“. Његов Neuralink има за циљ да створи универзални мождани интерфејс који би људима са озбиљним здравственим ограничењима омогућио значајно проширење способности.

Технолошки милијардери, оснивачи компанија које су у протеклих 20 година промијениле свијет, данас су у просјеку људи у раним или средишњим педесетим годинама. Пословно су одрасли на интернет револуцији, а њихова данашња улагања у спајање вјештачке интелигенције и биологије представљају својеврсни велики експеримент. Дуговјечност, као истраживачко поље у којем се настоји помјерити граница могућег, данас обухвата дубоку биотехнологију, превентивну дијагностику и експерименталне клиничке терапије, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.