Била је супруга великог писца, престао је да је воли јер је родила превише дjеце

Б92
Била је супруга великог писца, престао је да је воли јер је родила превише дjеце

Двадесет година брака завршено је великим скандалом, а она је све изгубила

Породични живот Катарине Дикенс био је све, само не једноставан. Могла је да постане глумица, писац или куварица, али она је одабрала да буде супруга генија и мајка десеторо дjеце.

Испунила је сан чувеног енглеског писца Чарлса Дикенса о великој породици и жени која ће од његове куће начинити топло љубавно гнијездо. Али, након 20 година заједничког живота, више нису имали ничег заједничког. Жену коју је некада волио, Дикенс је гледао као “лудачу”.

Њена животна прича је прича о великом разочарању у живот, судбину, мужа.

Катарина је била прелијепа млада жена у раним двадесетим годинама када је упознала Чарлса Дикенса 1835. године. У то вријеме, он је био обичан новинар непознат јавности. Катарина је одрасла у доброј породици. Њен отац био је музиколог и уредник, а мајка музички критичар и издавач. Њена породица била је онаква какву је Дикенс сањао.

Након годину дана виђања, Чарлс и Катарина су се вјенчали. Били су заиста срећни, као и већина младенаца. Вечери су проводили у позориштима и на пријемима.

“Мојој бољој половини, годпођи Д, мојој најдражој супрузи”, имао је обичај да напише Чарлс када би јој слао писма док су били кратко раздвојени.

Девет мјесеци након вјенчања, 1837. године, пар је добио прво дијете, сина Чарлса Дикенса Јуниора. Катарина се тада разбољела, због чега јој је било тешко да се стара о основним потребама бебе. Због тога је убрзо пала у депресију. Чарлс је желио да подржи своју супругу и био је срећан што му је родила наслиједника, а желио је још четворо дјеце.

Након што су добили пето дијете, а тада је Дикенс пао у депресију. Почео је да се жали да су богови ипак превише дарежљиви према њему.

“Чини се да ћемо око Нове године добити још једно дијете. За разлику од краља из бајке, ја се молим да бог престане да нас награђује дјецом, имамо их довољно”, говорио је писац.

Иако је готово непрестано била трудна, Катарина је стално доказивала да може да буде одлична супруга и мајка. Угађала је мужу свему, а успут написала и кувар под називом “Шта ћемо за вечеру?” (What Shall We Have for Dinner?), који је објављен 1851. године. У њему је сакупила рецепте за омиљена Чарлсова јела, неке савјете за вођење домаћинства намијењене младим супругама и примјере организовања пријема до 18 гостију. Била је и одличан сапутник на путовањима, Чарлс је просто обожавао њену храброст да се суочи са новим околностима и прихвати нова искуства, увијек насмијана.

Први проблеми због “великог броја дејце”

Пети син брачног пара Дикенс, Френсис Џефри, рођен је почетком 1844. године. Током 15 година, Катарина је била или трудна, или је рађала, или је хранила дјецу. Имала је два спонтана побачаја, а једна ћерка, Дора, преминула је након само 8 мјесеци живота.

Чарлс је почео да криви Катарину за претјерану плодност и то што је готово константно трудна. Све више и више га је нервирала, све док није закључио како они заправо никада нису били добар спој. Сви пријатељима је рекао да њих двоје нису суђени једно другом. Постао је хладан и апатичан, вјеровао је да га она у свему ограничава. Била му је дебела, ружна, лоша мајка, била је превише нервозна, много је плакала, превише љубоморна.

Након рођења посљедњег детета, Чарлс је одлучио да спаваћу собу подухели на два духела тако што ће између себе и своје супруге поставити полицу с књигама.

Убрзо након тога, у прољеће 1858. године, поштари су направили велику грешку - наруквицу коју је Чарлс купио послали су на његову адресу. Добила ју је Катарина, а била је намијењена 18-годишњој глумици Елен Тернан. Катарина је полудјела и направила скандал. Али, Дикенс је имао једноставно објашњење:

“Куповина поклона глумицама које учествују у мојим дјелима сасвим је обична ствар. А ти си, драга моја жено, превише љубоморна и досадна си са тим ужасним сценама”.

Штавише, Дикенс је инсистирао да Катарина оде код Елен и сама јој преда наруквицу и извини се за своје увредљиво понашање. То је била кап која је прелила чашу - Катарина је из све снаге залупила врата и оставила Чарлса заувијек.

Најстарији син, Чарлс Дикенс Јуниор био је једино дијете које је пошло са мајком. Остали су припали оцу, према законима викторијанског доба. Ниједна ћерка није позвала Катарину на своју свадбу. Нису је чак ни обавијестили да јој се син Валтер преминуо.

Дикенс није подржавао комуникацију између дјеце и мајке, али није је ни бранио. Много година касније, њихова ћерка Кејт написала је о мајци:

“Ништа није било страшно с њом. Као и сви ми, и она је имала проблеме, али била је добра, фина особа, истинска дама. Моја јадна мајка плашила се оца и није мала права да изрази своје мишљење. Никад јој није било дозвољено да каже шта осјећа”.

Све до своје смрти, Катарина је живјела сама. Живела је девет година дуже од њега, и на крају преминула 1879. године. Прије него што је умрла, ћерки Кејт је дала писма која је размијењивала са Чарлсом и рекла: “Дај их у музеј, да свијет сазна да ме је некада волио”.

Током скандалозног развода, многи су подржавали Чарлса. Говорили су да нико не може да живи са особом која не води рачуна о себи, стално је лоше расположена и не жели да постане боља, нарочито када живи са генијем попут Чарлса Дикенса.

Са друге стране, некима је била симпатична, а многе жене су је истински разумијеле и сажаљевале, јер су и саме имале много дјеце и знале су како је тешко бити лијепо расположен уз сталне обавезе око беба и захтевног мужа који те за све криви, пише Стил.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана