Три листа чуваркуће на празан стомак: Потенцијалне бенефити, али и упозорења љекара

Skoro свака стара кућа у Србији имала је на прозору саксију са дебелим, меснатим розетама, а често је чуваркућа расла и на самом крову, међу цреповима.

Тако је и добила име, јер је, бар се тако вјеровало, чувала кућу од грома. Данас се иста биљка најчешће помиње уз једну јутарњу навику, а они који је држе годинама куну се да саксија баш зато никад не иде са прозора.

Једно вриједи разјаснити одмах: чуваркућа није лијек и тако је не описује ниједан озбиљан извор. Ипак, разлог због ког је овај обичај опстао вијековима јесте занимљив, и има везе са оним што крије сам лист.

Шта се заправо крије у листу чуваркуће

Чуваркућа, латински Sempervivum tectorum, спада у сукуленте. Лист је пун бистрог, слузавог сока, налик оном из алое вере, и управо је тај сок разлог свему. У њему има танина, слузавих материја, органских киселина и једињења из групе полифенола, која се у свијету биљака везују за антиоксидативно дјеловање.

Укус је оштар и киселкаст, помало подсјећа на незрелу јабуку, и не прија свима. Зато се 3 листа чуваркуће по традицији једу брзо, на празан стомак, чим се устане, прије кафе и доручка. Неки их жваћу, други само исисају сок, а остатак баце.

Како се чуваркућа код нас користила генерацијама

Најдуже и најшире користила се споља. Преломљен лист стављао се на убод инсекта, на жуљ или на опекотину од сунца, јер слузав сок хлади кожу и смирује пецкање. Код нас је најпознатија употреба неколико капи сока у уво код бола, мада баш ту треба бити најопрезнији, о чему више у наставку.

Унутрашња употреба је рјеђа и млађа. Уз јутарња 3 листа чуваркуће обично иду приче о бољем варењу, мирнијем стомаку и лакшем почетку дана. То су искуства која се преносе, а не докази.

Шта истраживања о чуваркући потврђују, а шта не

Ту треба повући јасну линију. Лабораторијска испитивања екстраката ове биљке показују антиоксидативно и благо антимикробно дјеловање, што се и очекује од биљке богате танинима и полифенолима. Ријеч је о испитивању у епрувети, а не код човјека.

Клиничких студија на људима практично нема. Ниједно истраживање не показује да јутарња навика са чуваркућом снижава притисак, холестерол или шећер. Ко то тврди, продаје причу, а не податак. Биљка се и даље води као традиционална, а не као терапија.

Ко са чуваркућом мора да буде опрезан

Труднице и дојиље не треба да је узимају унутра, просто зато што нема података о безбједности. Исто важи и за малу дјецу. Ако пијете лијекове за притисак, разређиваче крви или терапију за штитасту жлијезду, питајте свог љекара прије него што било шта уведете, и никако не мијењајте прописану терапију.

Сок не иде у уво ако постоји сумња на пробушену бубну опну. Код неких се јави црвенило или пецкање коже, па је паметно да прво пробате на малом дијелу подлактице. Ако бол у уву прати грозница, гнојав исцедак, нагли пад слуха или бол који вас буди из сна, то више није посао за кућни савет, већ за љекара истог дана.

Зашто чуваркућа никад није напустила српске прозоре

Опстала је јер не тражи готово ништа. Мало земље, сунце, заливање једном у двије недјеље, а размножава се сама изданцима које шаљете комшиници у пластичној чаши. Биљка која се дијели, умјесто да се купује, остаје у кућама дуже од сваке моде.

У томе је права вриједност овог обичаја: не у обећању, него у томе што је преживио преношењем, преноси Крстарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.