Нова истраживања показују да је тјестенина много здравија него што мислите

Али треба ли заиста да себи ускраћујемо уживање у тјестенини како бисмо побољшали своју исхрану? Нова истраживања откривају да је тјестенина боља за ваше здравље него што мислите.

Тјестенину не чине само угљени хидрати – добре вијести преноси СциенцеАлерт.

Једна шољица (око 145 грама) куване тјестенине има око 38 грама угљених хидрата, 7,7 грама бјеланчевина и 0,6 грама масти, преноси Н1 Загреб. Осим тога, ту је сва вода која се апсорбује током кувања, као и пуно витамина и минерала.

Вјероватно знате да постоје препоруке о томе колико енергије, односно калорија, треба да унесемо дневно. Ове се препоруке темеље на вашој висини и килажи, полу и физичкој активности.

Али можда не схватате да постоје и препоруке о профилу макронутријената, односно врста хране, које вас опскрбљују овом енергијом. И масти и угљени хидрати су макронутријенти, баш као и беланчевине. Они се разграђују у тијелу како би произвели енергију за наше тело.

Циљ у нашој дневној исхрани био би да осигурамо да добијемо довољно, али не превише, сваке макронаредбе. Конзумација превише или премало било које врсте хране може имати посљедице по здравље.

Прецизнији податци показују да би требали да добијемо 45-65 одсто енергије из угљених хидрата, 10-30 одсто из бјеланчевина и 20-35 одсто из масти.

Однос угљених хидрата и протеина у тестенини је 38 грама према 7,7 грама, што је приближно односу 5:1, а то је унутар прихватљивог распона дистрибуције макронутријената. Све ово значи да тестенина заправо има довољно протеина у поређењу с угљеним хидратима. Оволико беланчевина из тестенине можемо добити захваљујући великом уделу јаја и пшенице.

Ако сте забринути због нивоа калорија и гојења, систематски преглед 10 различитих студија показао је да је тестенина боља за ниво глукозе у крви након оброка од хљеба или кромпира.

Умјесто да престанете да једете шпагете, размислите о смањењу величине порција или преласку на тјестенину од интегралних житарица, која има већи садржај влакана, што има користи за здравље цријева и може да вам помогне да се дуже осећате ситим.

Безглутенска тестенина има нешто мање протеина од пшеничне тјестенине. Дакле, упркос томе што је здравија за особе с интолеранцијом на глутен, за већину нас нема никаквих здравствених користи од преласка на тестенину без глутена.

Вијести о вриједностима тестенине постају још боље када је једемо хладну. Када се тестенина скува и охлади, дио угљених хидрата претвара се у отпорни скроб. Овај скроб је добио име по томе што је отпоран на пробаву, па даје мање енергије и бољи је за ниво шећера у крви. Дакле, ваши остаци тјестенине, чак и ако их подгрејете, мање су калорични него претходног дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.