Фото: Научници пронашли начин да поправе оштећења срца након срчаног удара
Истраживачи су развили експерименталну терапију која би могла да подстакне обнављање оштећеног срчаног мишића након инфаркта. У испитивањима на мишевима, примјена модификоване информационе РНК подстакла је умножавање ћелија срца и побољшала његову функцију. Иако резултати отварају могућност за нови приступ лијечењу, неопходна су додатна истраживања како би се утврдили безбједност и ефикасност терапије код људи.
Сваке године милиони људи широм свијета доживе срчани удар. Захваљујући напретку у хитном лијечењу, многи данас преживе догађај који би некада могао да буде фаталан.
Ипак, преживљавање срчаног удара не значи нужно и крај здравствених проблема. Оштећења могу бити трајна и повећати ризик од срчане слабости, отежаног дисања и лошијег квалитета живота.
Истраживачи су развили експерименталну терапију која би могла да промијени начин на који приступамо опоравку након срчаног удара. Умјесто да само штити преостали срчани мишић, нови приступ има за циљ да подстакне срце да се само обнавља. До сада је испитиван искључиво на мишевима.
Налази, објављени у научном часопису „Нејчер кардиоваскулар рисерч“ (Nature Cardiovascular Research), описују како модификована информациона РНК (иРНК) може да подстакне умножавање ћелија срчаног мишића и потенцијално побољша способност срца да пумпа крв.
Иако је ријеч о истраживању у раној фази, студија отвара могућност да би једног дана било могуће подстаћи и срце одраслог човјека да обнови оштећено мишићно ткиво.
Срчани удар (инфаркт миокарда) настаје када је проток крви кроз коронарну артерију знатно смањен или потпуно блокиран. Без кисеоника, ћелије срчаног мишића почињу да одумиру.
Те специјализоване ћелије, које се називају кардиомиоцити, одговорне су за непрекидно стезање срчаног мишића, којим се крв пумпа кроз тијело до виталних органа.
За разлику од коже или ткива јетре, срце одраслог човјека има ограничену способност да надокнади оштећене ћелије. Умјесто њих, одумрло мишићно ткиво углавном замјењује везивно, односно ожиљно ткиво. Иако такав ожиљак помаже у очувању структурне цјелине срца, он не може да се стеже као здрав мишић.
Посљедица је да срце може постепено да слаби, што понекад доводи до срчане инсуфицијенције.
Савремене методе лијечења, попут интервенција којима се поново успоставља проток крви кроз зачепљене артерије, терапије лијековима и програма контролисане физичке активности, значајно су повећале шансе за преживљавање. Међутим, оне не могу да надокнаде срчани мишић који је већ одумро.
Један од најважнијих налаза односи се на безбједност. Протеин Мајк (Myc) снажно регулише раст ћелија, а повезан је и са настанком рака када његова активност постане неконтролисана.
Широка активација протеина Мајк и циклина Т1 у цијелом оштећеном срцу могла би да буде опасна. У једном експерименту, код неколико мишева развила се тешка болест или су угинули.
Ограничавање активације на мању област срчаног мишића око мјеста првобитног оштећења довело је до знатно повољнијег исхода.
Налази указују на велики изазов: истраживачи морају да пронађу начин да подстакну диобу ћелија срчаног мишића, а да притом не изазову неконтролисани раст ћелија у другим дијеловима срца.
Охрабрујуће је то што током периода праћења наведеног у студији код мишева који су примили локализовану терапију нису уочени тумори. Ипак, биће неопходна дуготрајнија истраживања како би се утврдила безбједност овог приступа.
Постоје значајне препреке прије него што би овај приступ могао редовно да се испитује на пацијентима. Још није доказано да терапија може да обнови оштећено људско срце.
Истраживачи морају да утврде како да безбједно примијене терапију, одреде одговарајућу дозу и провјере могуће компликације, попут поремећаја срчаног ритма и неконтролисаног раста ћелија. Ипак, ови налази представљају важан напредак у регенеративној кардиоваскуларној медицини.
Деценијама је након срчаног удара главни циљ био спречавање даљег оштећења и помоћ преосталом срчаном мишићу да ефикасније обавља своју функцију. Ово истраживање указује на другачији циљ – обнављање дијела мишићног ткива које је већ изгубљено.
Уколико будућа истраживања покажу да је овај приступ безбједан и ефикасан код људи, лијечење срчаног удара једног дана могло би да подразумијева не само поновно успостављање протока крви већ и давање срцу упутстава неопходних да само поправи настала оштећења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.