Фото: Илустрација
Дуња, мирисна жута воћка која припада истој породици као јабука и крушка, од давнина заузима посебно мјесто у народној медицини и традиционалној кухињи. Осим препознатљивог мириса и укуса, богата је антиоксидансима, витаминима и влакнима, због чега може бити драгоцјен додатак свакодневној исхрани.
Иако се најчешће користи за припрему компота, џемова и слатка, дуња посједује бројна својства која су привукла пажњу научника. Истраживања указују на њен потенцијал у очувању здравља пробавног система, јачању природне отпорности организма и заштити ћелија од оксидативног стреса.
Богатство антиоксиданаса и подршка имунитету
Дуња садржи антиоксидансе, међу којима су флавоноиди попут кверцетина и кемпферола. Ова једињења помажу у неутралисању слободних радикала, који могу оштетити ћелије и допринијети развоју хроничних обољења.
Поред витамина Ц, дуња садржи и дијетална влакна која доприносе правилном функционисању пробавног система и одржавању здраве цријевне флоре.
Поједина лабораторијска истраживања показала су да екстракти дуње имају антибактеријска својства, укључујући дјеловање на бактерије попут ешерихије коли и стафилокока. Ипак, потребна су додатна испитивања како би се утврдило колико су ови ефекти изражени код људи.
Може ли дуња помоћи код желудачних тегоба?
У народној медицини дуња се вијековима користила за ублажавање пробавних сметњи, а поједина савремена истраживања указују на њено потенцијално благотворно дјеловање.
Посебну пажњу привукла су испитивања сирупа од дуње код особа које пате од желудачног рефлукса и жгаравице.
У мањим клиничким студијама забиљежено је ублажавање симптома рефлукса код дјеце и трудница које су користиле препарате на бази дуње.
Такође, једно истраживање спроведено на 76 трудница показало је да је сируп од дуње могао помоћи у смањењу јутарњих мучнина.
Ипак, ови резултати не значе да дуња може замијенити прописану терапију, а за поузданије закључке неопходна су обимнија истраживања.
Потенцијална помоћ код алергија
Научници испитују и могућност да одређена једињења из дуње ублаже поједине алергијске реакције.
Мања истраживања препарата који комбинују екстракт дуње и лимунов сок показала су обећавајуће резултате код благих алергијских симптома, попут цурења носа.
Истраживања на животињама указују и на могуће благотворно дјеловање екстраката плода и сјеменки код алергијског дерматитиса, али њихова ефикасност код људи још није довољно потврђена.
Најбоља је кувана или печена
За разлику од јабуке и крушке, дуња се ријетко једе сирова јер је њено месо тврдо, киселкасто и опоро. Због тога се најчешће припрема термичком обрадом, када постаје мекша, слађа и ароматичнија.
Један од најједноставнијих начина припреме јесте кување дуње у мало воде, уз додатак цимета, ваниле или ђумбира.
Овако припремљена може се послужити као самостална посластица, додати у овсену кашу, јогурт или користити као надјев за пите и колаче.
Дуња се одлично слаже и са сланим јелима, нарочито печеним месом, којем даје посебну киселкасту арому.
Од ње се традиционално припремају компоти, џемови, слатко и чувени сир од дуња, али приликом конзумирања ових посластица треба водити рачуна о количини додатог шећера.
Мирисна чуварка јесени
Некада готово неизоставна у сеоским домаћинствима, дуња је била много више од обичног воћа. Њени плодови остављали су се на ормарима и прозорима како би својим препознатљивим мирисом испунили дом, док су домаћице од њих припремале зимницу и традиционалне посластице.
Данас, када се све више пажње посвећује природним и сезонским намирницама, дуња поново заслужује мјесто на трпези.
Ова скромна јесења воћка подсјећа да се у једноставним, домаћим намирницама често крије право богатство укуса и корисних хранљивих састојака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.