Можемо ли да се разболимо од стреса и нервозе

ГС
Foto: Илустрација

Сигурно сте барем једном у животу чули када кажу „све је то посљедица стреса". У овоме постоји истина, стрес, нервоза, бијес и љутња, могу се неповољно одразити и на цјелокупно здравље и појачати ризик од психосоматских болести.

Ипак, то не значи да треба да игноришемо симптоме и сигнале, како ума, тако и тијела.

Како преноси Сенса, руски психотерапут Ева Андрејева истиче да је психичко стање важан фактор који утиче како на објективне показатеље физичког стања тијела, тако и на субјективну процјену, односно наше благостање. 

Уколико дуго доживљавамо неку негативну емоцију, било да је то страх, анксиозност или узбуђење, у тијелу почињу да се ослобађају одређени хормони, мијења се хормонски статус. 

Негативне емоције активирају симпатички нервни систем, а то може довести до овећања откуцаја срца, сужења крвних судова и повећања крвног притиска.

На примјер, особе које се суочавају са анксиозношћу често се жале на тахикардију. Осјећај убрзаног рада срца се обично јавља када је особа у опасности, има осјећај као да мора да побјегне. 

Да бисте то учинили, мишићима је потребно више крви, што значи да срце треба да повећа учесталост контракција. Када опасност прође, пулс се враћа у нормалу. 

Ово физичко стање постоји још од праисторије када су људи бјежали од опасности, дивљих животиња како не би постали плијен. Због напетости долази до вазоспазма, притисак расте, пулс се убрзава.

Анксиозност овдје није узрок болести, већ само показатељ како се ментално стање може манифестовати на физичко кроз разне сензације.

Најчешће психосматске болести које настају као утицај непријатних емоција на физичко здравље су кожна обољења, болести гастроинтестиналног тракта (најчешће чир на желуцу), болести дисајних органа (астма), висок крвни притисак, повишен ризик од болести срца, шећерна болест, реуматске болести, алергијске реакције, гинеколошке болести (болне менструације, спонтани побачаји) итд.

Најчешћи окидачи за психосоматске болести су појачан и константан стрес, незадовољене потребе, негативне мисли, сталан осјећај кривице, љутња, бијес, импулсивност, трауме, осјећај беспомоћности итд.

Ум и тијело подједнако утичу једни на друге. Дакле, свака физичка болест има емоционални пандан, негативну емоцију. Ако дуго „живи" у човјеку, негативна емоција се развија и расте, па дјелује деструктивно на физичком и менталном нивоу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана