Фото: Како препознати љетну анксиозност код дјеце и како им помоћи
Љето је за многе породице синоним за слободу, опуштање и добродошао одмор од школских обавеза. Ипак, код неке дјеце и тинејџера прелазак из структурисане школске године у љетну опуштеност може подстаћи анксиозност. Дјеца се најбоље сналазе у предвидивим околностима; током школске године знају када устају, куда иду и шта се од њих очекује.
Љето доноси нагле промјене у тим рутинама, а док се нека дјеца радују опуштенијем распореду, друга се могу плашити управо тог недостатка структуре, пише др Лиз Нисим за Псyцхологy Тодаy.
Дјеца често не знају јасно да кажу: „Осјећам се анксиозно.“ Умјесто тога, анксиозност се испољава кроз њихово понашање и промјене у њему, преноси Индеx.хр.
Код млађе дјеце родитељи могу примијетити појачану приврженост и тешко одвајање, чак и када је ријеч о одласку у другу собу. Нека дјеца се тешко смирују прије спавања или се буде ноћу и долазе родитељима у кревет. Могу се жалити на болове у стомаку или главобоље, а понекад се могу вратити и неким ранијим обрасцима понашања, попут мокрења у кревет или сисања палца.
Код дјеце школског узраста анксиозност се може показати као забринутост због љетног кампа, од вожње аутобусом до распореда. Можда ће одбијати да учествују у новим и непознатим активностима. Може доћи до плача, излива бијеса или фрустрације када ствари не иду онако како су замислили. Таква дјеца могу се тешко одвајати од родитеља и тражити потврду о томе како ће њихов дан изгледати и да ће све бити „у реду“.
Код тинејџера се анксиозност може испољити као претјерано или недовољно спавање, односно поремећен ритам спавања и будности. Могу постати раздражљивији и имати нижи праг толеранције на фрустрације.
Често се окрећу мобилним телефонима како би се изоловали и скренули мисли. Могу избјегавати друштвене контакте, повлачити се од породице и пријатеља или тврдити да не могу пронаћи посао нити учествовати у било којој другој доступној љетној активности.
Одржавајте одређену структуру. Дјеци љети није потребан строг распоред, али ће им користити план активности за тај дан који се не заснива на тачном времену, већ на слиједу догађаја. То подразумијева досљедно вријеме устајања, редовне оброке и планиране активности током седмице. Одређени ниво структуре и предвидивости помоћи ће да се смањи неизвјесност.
Потврдите осјећања умјесто да их одбацујете. Када дјеца изразе забринутост, родитељи инстинктивно желе да их умире. Међутим, изјаве попут: „Све ће бити у реду“ могу код дјетета створити осјећај да га не разумијете.
Умјесто тога, покушајте да кажете: „Разумљиво је да си нервозан због почетка кампа. Хајде да разговарамо о томе шта те брине.“ Потврђивањем осјећања нећете појачати анксиозност. Напротив, помоћи ћете дјетету да се осјећа схваћено, што често смањује интензитет емоција и подстиче рјешавање проблема.
Припремите дјецу за нова искуства. Кад год је то могуће, помозите им да унапријед знају шта их чека. На примјер, прођите кроз распоред и поставите га на видљиво мјесто у кући. Разговарајте о томе шта могу очекивати од одмора или породичног окупљања. Што је неко искуство познатије, то дјелује мање застрашујуће.
Успоставите равнотежу између активности и слободног времена. Многе породице осјећају притисак да сваки тренутак љета испуне забавним активностима. Иако кампови и спорт могу бити корисни, дјеци је потребно и слободно вријеме. Обезбиједите им вријеме за одмор, игру и дружење с пријатељима и породицом. Уравнотежен распоред много је бољи за емоционалну добробит од претрпаног.
Многи родитељи усредсређени су на то да уклоне дјететову анксиозност. Иако је тај инстинкт разумљив, анксиозност је нормална људска емоција и не може се у потпуности елиминисати.
Умјесто тога, усредсредите се на то да помогнете дјетету да изгради самопоуздање у сопствену способност ношења с непријатним осјећањима. Дјеца не постају отпорна зато што никада не осјећају анксиозност, већ зато што открију да могу да је превазиђу и упркос њој буду успјешна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.