Генетика и карцином: Колико су наши гени заиста пресудни?

"Да ли ћу добити карцином јер га је имао мој родитељ?" питање је које онколози често чују.

Одговор је сложенији од једноставног "да" или "не". Гени играју улогу, али далеко од тога да су једини, или чак најважнији фактор код већине пацијената.

Породична историја карцинома може повећати вјероватноћу оболијевања, али не значи да ће особа сигурно добити карцином.

Улога гена у настанку карцинома
Карцином настаје када ћелија накупи мутације које јој омогућавају неконтролисано дијељење. Те мутације могу настати на три основна начина.

Насљедне (хередитарне) мутације присутне су у свакој ћелији организма од рођења и пренесене су од родитеља. Насљедне генетске промјене одговорне су за релативно мали дио свих карцинома.

Стечене мутације настају током живота усљед старења, излагања канцерогенима, попут дуванског дима и УВ зрачења, хроничне упале или случајних грешака приликом дијељења ћелија. Оне су одговорне за велику већину карцинома.

Трећа могућност је комбинација насљедне предиспозиције и других фактора. Сама генетска предиспозиција тада није довољна да изазове болест, али у комбинацији са другим факторима може значајно повећати ризик.

Др Лука Јовановић, специјалиста радијационе онкологије, каже за Стетоскоп да гени одређују подложност, а не судбину.

Чак и код насљедне предиспозиције, да ли ће се и када болест развити најчешће зависи и од других фактора.

Да ли породична историја значи да ћемо сигурно обољети?
Не. Породична историја карцинома повећава вјероватноћу, али не представља гаранцију да ће особа обољети.

Постоји разлика између спорадичног груписања случајева у породици и правог насљедног синдрома.

Код спорадичног груписања неколико сродника може имати карцином, али без обрасца који указује на насљедни синдром. Разлог може бити то што је одређени тип карцинома чест у општој популацији, случајност или заједнички фактори животне средине.

Код правог насљедног синдрома појављује се карактеристичан образац - болест се јавља кроз више генерација, у млађој животној доби него што је уобичајено, код исте особе појављује се више типова карцинома или у породици постоји карактеристична комбинација тумора, попут карцинома дојке и јајника.

Такав образац може указивати на потребу за генетским савјетовањем и евентуалним тестирањем.

Ко треба да размисли о генетском тестирању?
Генетско тестирање није потребно свима.

Према наводима из текста, о њему би требало размислити код особа које имају:

карцином дојке или јајника дијагностикован прије 45. или 50. године,

више сродника са истим или повезаним типовима карцинома, попут карцинома дојке и јајника или колоректалног и карцинома ендометријума,

карцином простате уз случајеве карцинома дојке или јајника у породици,

већ потврђену мутацију код неког од блиских сродника,

ријетке или специфичне типове тумора који се чешће појављују у оквиру насљедних синдрома,

личну дијагнозу метастатског карцинома код које резултат генетског тестирања може директно утицати на избор терапије.

Одлуку о томе да ли је тестирање оправдано требало би доносити уз љекара или генетског савјетника, на основу детаљне личне и породичне анамнезе.

Шта је молекуларна епидемиологија?
Молекуларна епидемиологија повезује генетику, изложеност факторима ризика из животне средине и исходе болести на нивоу популације.

Умјесто да посматра само ко је оболио, она покушава да одговори и на питање зашто се болест развила.

Истражује, између осталог, које комбинације генетске предиспозиције и спољашњих фактора, попут пушења, исхране, инфекција и загађења, највише повећавају ризик за одређене врсте карцинома, код којих популација и у којој мјери.

Сазнања из ове области користе се и приликом обликовања препорука за превенцију и скрининг.

Персонализована медицина мијења лијечење карцинома
У лијечењу је утицај генетике данас посебно видљив.

Анализа генетског профила тумора, која обухвата не само насљедне мутације већ и промјене које је тумор стекао током развоја, може помоћи онкологу приликом избора терапије.

Код карцинома плућа, на примјер, одређене промјене у генима ЕГФР, АЛК или РОС1 могу отворити могућност примјене циљане терапије.

Код тумора са одређеним БРЦА промјенама могу се користити ПАРП инхибитори. Овакав приступ примјењује се код појединих карцинома јајника, дојке, панкреаса и простате.

Процјена одређених карактеристика тумора, укључујући МСИ и ТМБ статус, такође може помоћи при доношењу одлуке о примјени имунотерапије.

Ријеч је о приступу у којем се лијечење прилагођава молекуларним карактеристикама конкретног тумора, а не само органу у којем се болест појавила.

Генетско тестирање може помоћи и у превенцији
Када се код особе потврди насљедна мутација која повећава ризик од одређених карцинома, та информација може омогућити конкретније планирање праћења и превенције.

Једна од могућности је персонализован и ранији скрининг. Умјесто да се чека старосна доб предвиђена за општу популацију, праћење код особа са повећаним ризиком може почети раније и спроводити се чешће.

Постоји и могућност каскадног тестирања породице. Када је код једне особе потврђена одређена мутација, блиски сродници могу, након одговарајућег савјетовања, провјерити да ли носе исту генетску промјену.

Код појединих насљедних синдрома могу се разматрати и превентивне мјере, од интензивнијег праћења до, у одређеним ситуацијама, превентивних оперативних захвата. Такве одлуке доносе се индивидуално и након детаљног разговора са стручњацима.

"Циљ генетског тестирања није да унесе страх, већ да омогући план, базиран на стварном ризику, умјесто на нагађању", истиче др Јовановић.

"Гени су дио слагалице, али ријетко цијела слика"
Како наводи др Јовановић, "гени су дио слагалице настанка карцинома, али ријетко су цијела слика".

"За већину људи, највећи утицај на ризик и даље имају фактори које могу сами да мијењају - исхрана, пушење, физичка активност, редовни прегледи. Генетско тестирање има огромну вриједност, али за оне код којих породична историја и клиничка слика реално указују на насљедни ризик. Разговор са онкологом о породичној анамнези је први и најважнији корак да се утврди да ли је, и какво, додатно тестирање уопште потребно", поручује др Јовановић за Стетоскоп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.