Болести мозга косе младе: Алармантно упозорење љекара

Проблеми са памћењем и концентрацијом не погађају само старије. Стручњак за здравље мозга открива које једноставне навике могу да помогну да ум остане у форми.

Проблеми са памћењем и концентрацијом могу да се јаве и код млађих, а на њих утичу стрес, мањак сна и умор. Стручњаци савјетују довољно сна, учење нових вјештина, здравију исхрану, физичку активност и његовање друштвених односа.

Памћење је једна од најважнијих способности мозга. Захваљујући њему чувамо информације, догађаје и искуства, повезујемо чињенице, учимо и обављамо свакодневне обавезе. Ипак, памћење и концентрација могу да ослабе под утицајем умора, стреса, недостатка сна и бројних других фактора. Стручњаци зато препоручују једноставне вјежбе за мозак, али и промјене свакодневних навика које могу да допринесу очувању когнитивних способности.

Памћење спада међу најважније функције људског мозга. Информације и искуства која чувамо омогућавају нам да учимо, радимо и одржавамо односе са другим људима. Проблеми са концентрацијом, расијаност и заборавност нису резервисани искључиво за старије особе. Могу да се јаве и код млађих људи, нарочито у периодима појачаног стреса, недостатка сна, преоптерећености обавезама и изложености великом броју надражаја.

Шта може да изазове проблеме са памћењем?
Одређене промјене у памћењу и способности учења могу да се појаве са годинама. Међутим, према америчком Националном институту за старење, озбиљни проблеми са памћењем не би требало аутоматски да се сматрају нормалним дијелом старења.

На концентрацију и памћење могу да утичу умор, хронични стрес, мањак сна, превелик број обавеза и психофизичка исцрпљеност. Изненадне или изражене сметње, као и проблеми који отежавају свакодневно функционисање, захтјевају разговор са љекаром.Деменција представља све већи здравствени изазов.

Према подацима Свјетске здравствене организације, 2021. године у свијету је са деменцијом живјело око 57 милиона људи, а сваке године региструје се готово десет милиона нових случајева. Алцхајмерова болест је најчешћи облик деменције и може да буде одговорна за 60 до 70 одсто случајева.

Мозгу су, као и тијелу, потребни изазови. Учење, рјешавање проблема и усвајање нових вјештина могу да подстакну активност мозга, али не постоји појединачна вјежба која може са сигурношћу да спријечи деменцију.

Савјети стручњака за боље памћење
Доктор Марк Милстин, стручњак за здравље мозга, издвојио је за ЦНБЦ неколико навика које могу да помогну у очувању памћења и других когнитивних функција:

Водите рачуна о сну: Квалитетан ноћни одмор важан је за правилно функционисање цијелог организма. Недостатак сна може да изазове умор, али и проблеме са пажњом, учењем и памћењем. Потребе за сном разликују се у зависности од узраста. Према препорукама америчког Националног института за срце, плућа и крв, одраслима је углавном потребно између седам и девет сати сна.

Дјеци од 6 до 12 година препоручује се између 9 и 12 сати, док би тинејџери требало да спавају од 8 до 10 сати. Довољно сна може да допринесе бољем расположењу, вишем нивоу енергије и лакшем усвајању нових информација.Учите нове вјештине и вјежбајте мозак:

Учење страног језика, свирање инструмента, плес или усвајање неке друге вјештине захтјевају пажњу, памћење и координацију. Такве активности представљају изазов за мозак и могу да помогну у одржавању менталне активности. Важно је, међутим, знати да укрштене ријечи, слагалице и сличне вјежбе нису чаробна заштита од деменције. Највише користи може да донесе комбинација менталне, друштвене и физичке активности.

Обратите пажњу на исхрану: За здравље мозга важна је разноврсна исхрана која укључује поврће, воће, орашасте плодове, интегралне житарице и рибу. Доктор Милстин савјетује ограничавање високопрерађене хране и намирница са великом количином додатог шећера. Амерички Национални институт за старење такође наводи да здрава исхрана, физичка активност и контрола хроничних болести могу да допринесу очувању когнитивног здравља.

Контролишите притисак, холестерол и шећер у крви: Повишен крвни притисак, висок холестерол и поремећаји нивоа шећера у крви могу да угрозе крвне судове и повећају ризик од кардиоваскуларних болести и можданог удара. Због тога су редовне контроле важне и за срце и за мозак. Посебно је важна контрола повишеног крвног притиска, који често не изазива очигледне симптоме. Учесталост прегледа и циљане вриједности требало би одредити у договору са љекаром.

Његујте односе са другим људима: Дружење са пријатељима и породицом, учествовање у заједничким активностима и одржавање блиских односа могу позитивно да утичу на расположење и менталну активност. Према Националном институту за старење, друштвена изолација и усамљеност повезане су са већим ризиком од бројних здравствених проблема, укључујући слабљење когнитивних функција и деменцију.

Будите физички активни: Редовно кретање доприноси здрављу срца и крвних судова, а може повољно да утиче и на функционисање мозга. Брза шетња, вожња бицикла, пливање или друга активност коју волите лакше ће постати дио свакодневице ако је практикујете редовно. Свјетска здравствена организација одраслима препоручује најмање 150 минута физичке активности умјереног интензитета недјељно или најмање 75 минута активности високог интензитета. Чак и краће шетње представљају добар почетак за људе који се раније нису редовно кретали.

Важно је нагласити да ови савјети могу да допринесу здрављу мозга, али не представљају лијечење нити гаранцију да ће деменција бити спријечена. Ако се заборавност изненада појави, погоршава или почне да омета свакодневно функционисање, потребно је обратити се љекаром, преноси Мондо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.