Зашто се у лубеници појављују жуте или бијеле линије?

Лубеница је многима први укус љета - хладна, слатка, сочна и готово незаобилазна чим крену високе температуре. Ипак, колико год дјеловала једноставно, довољно је да је пресјечете и у црвеном месу угледате жуте или бијеле линије па да се одмах запитате: да ли је ово нормално или је лубеница покварена?

Многи у том тренутку направе исту грешку - или панично баце потпуно исправан плод, или занемаре јасне знакове да је процес кварења већ почео. Истина је негдје између: жуте и бијеле линије у лубеници не морају саме по себи да буду опасне, али могу бити упозорење ако их прате промијењен мирис, мекана текстура или слузаве наслаге.

Зато је најважније да не гледате само боју. Лубеницу треба процијенити по изгледу, мирису и додиру, јер тек комбинација тих знакова открива да ли је безбједна за јело или јој је мјесто у канти.

Жуте или бијеле линије у унутрашњости лубенице могу настати из два потпуно различита разлога. У највећем броју случајева ријеч је о природним влакнима кроз која су током раста пролазили вода и хранљиве материје. Она су дио структуре плода и не значе аутоматски да је лубеница покварена.

Такве линије могу изгледати необично, нарочито када су израженије, али ако је месо око њих чврсто, свјеже и нормалног мириса, углавном нема разлога за бригу. Плод може бити сасвим безбједан за конзумацију, иако укус на тим мјестима понекад буде блажи или мање сладак.

Међутим, постоји и други сценарио. Појава жутих жила може бити повезана са стресом током раста биљке, прераним брањем или почетком кварења. Управо зато је важно да знате разлику између безопасне појаве и знака да лубеницу не треба јести.

Када су жуте линије потпуно безопасне?

Ако су линије танке, суве, чврсте и јасно одвојене од црвеног дијела плода, највјероватније је ријеч о природној бјеличастој или жућкастој сржи. Таква влакна не представљају здравствени ризик и не значе да је лубеница отровна или опасна.

Ова појава се чешће среће код плодова који нису достигли пуну зрелост или су убрани мало раније. У том случају лубеница може бити мање слатка него што бисте жељели, али то не значи да је аутоматски неисправна.

Дакле, сама боја линија није довољна да донесете одлуку. Ако лубеница мирише свјеже, месо је чврсто, нема слузи, нема киселкастог мириса и не распада се под притиском, можете је јести без панике.

Када лубеницу ипак треба одмах бацити?

Проблем настаје онда када се жуте или бијеле линије појаве заједно са другим знацима кварења. Тада више не говоримо о природним влакнима, већ о могућем почетку ферментације или труљења.

Лубеницу не треба јести ако је месо око линија мекано, кашасто или воденасто на неприродан начин. Такође, лош знак је ако се унутрашњост лако распада под притиском, ако постоји непријатан кисео или алкохолни мирис, као и ако се у средини виде пукотине са бијелим, слузавим или неуобичајеним наслагама.

Посебно обратите пажњу на мирис. Свјежа лубеница има благ, сладак и пријатан мирис. Ако вас при сјечењу запахне нешто што подсјећа на алкохол, сирће или ферментисано воће, најбоље је да не ризикујете.

Да ли таква лубеница може да изазове стомачне тегобе?

Саме жуте или бијеле жиле нису опасне по здравље. Проблем настаје само када су дио шире промјене у плоду, односно када указују на кварење.

Ако је лубеница почела да ферментише или трули, у њој се могу развити микроорганизми који изазивају мучнину, болове у стомаку, дијареју или друге тегобе. Зато је много боље бацити сумњив плод него покушавати да "спасите" дио који дјелује боље.

Код лубенице је посебно важно бити опрезан јер се због велике количине воде и шећера брзо квари када једном почне процес пропадања, нарочито ако је дуго стајала на топлом.

Како да изаберете добру лубеницу?

Најбоља заштита почиње још на пијаци или у продавници. Када бирате лубеницу, прво обратите пажњу на њену тежину. Добра лубеница требало би да буде тежа него што изгледа за своју величину, јер то обично значи да је пуна сока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.