Зашто је хљеб „на црној листи” и да ли заиста квари линију?

Хљеб је годинама једна од најоспораванијих намирница када је ријеч о здравој исхрани и виткој линији. Од дијета са ниским уносом угљених хидрата до популарних трендова попут кето дијета, хљеб је често први који се избацује са менија. Али да ли је заиста заслужио лошу репутацију?

Главни „кривац” су угљени хидрати. Бијели хљеб, направљен од рафинисаног брашна, има висок гликемијски индекс, што значи да брзо подиже ниво шећера у крви. То може довести до наглог пада енергије и бржег осјећаја глади, па се често једе више него што је потребно. Управо због тога се повезује са гојењем.

Међутим, није сваки хљеб исти. Интегрални хљеб, направљен од цијелог зрна, богат је влакнима која успоравају варење и дуже држе ситост. Он има нижи гликемијски индекс и може бити савезник у контроли тежине, ако се конзумира умјерено.

Стручњаци наглашавају да проблем није у самом хљебу, већ у количини и комбинацијама. Када се једе уз масне намазе, прерађене месне производе или у великим порцијама, калоријски унос лако расте. С друге стране, кришка или двије уз уравнотежен оброк – са протеинима, поврћем и здравим мастима – неће угрозити витку линију.

Постоји и психолошки фактор. Хљеб је у многим културама основна намирница, па његово потпуно избацивање често доводи до осјећаја ускраћености и каснијег преједања. Зато нутриционисти све чешће савјетују баланс умјесто рестрикције.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.