Фото: Агенције
| Илустрација
Постоје пића која наручујемо из навике и она која наручујемо због осјећаја који носе са собом. Током љета разлика постаје још очигледнија. Једна чаша може да нас на тренутак пресели на италијанску риву, у медитеранску луку или у хлад градске баште у којој се дан завршава много љепше него што је почео.
Не ради се овдје о трендовима нити о рецептима. Ријеч је о пићима која су постала симбол одређеног стила живота, љетних градова, медитеранских тргова и безбрижних вечери. Ево пет класика који се из године у годину враћају на столове правих хедониста, пише ХЕДОНИСТ магазин.
Мало које пиће је посљедњих година постало толико повезано са љетом као Аперол Сприц. Његова прича почиње у сјеверној Италији, гдје су становници Венеције и Падове још прије једног вијека тражили лаганији начин уживања у аперитивима. Данас је готово немогуће замислити љетно поподне у Венецији, Трсту или Верони без наранџасте чаше на столу.
Аперол Сприц није пиће које се пије на брзину. Оно припада дугим разговорима, каменим трговима и сатима када сунце полако тоне иза кровова старих градова. Управо зато је постао симбол медитеранског начина живота.
Постоје трендови који долазе и пролазе, али гин тониц већ деценијама остаје синоним за елеганцију.
Његова популарност почела је још у вријеме Британског царства, а данас га можете пронаћи подједнако често у лондонским клубовима, на јахтама у Монаку и у ресторанима дуж јадранске обале.
Освјежавајући укус и једноставност учинили су га једним од најомиљенијих љетних избора. Гин тониц не тражи посебну прилику. Довољна је добра тераса, неколико пријатеља и вечер која не жури никуда.
Нека од најбољих открића настају случајно. Тако је настао и Негрони Сбаглиато, што у преводу значи „погрешни Негрони“. Прича каже да је један милански бармен грешком умјесто џина у класични Негрони сипао пјенушаво вино. Резултат је био толико добар да је нова верзија убрзо стекла култни статус.
Данас је Негрони Сбаљато омиљен међу људима који воле софистициране укусе, али не желе тежину класичних коктела. У њему има довољно карактера да буде занимљив, али и довољно лакоће да савршено одговара љетним вечерима.
Док Медитеран има своје аперитиве, градови имају хладну кафу. Од Атине до Барселоне, од Беча до Бањалуке, тешко је пронаћи љетну башту у којој се не служи нека верзија овог напитка. Хладна кафа је постала много више од обичног извора енергије. Она је дио свакодневног ритуала.
Уз њу се читају књиге, одговара на поруке, планирају путовања и посматра пролазници. Нема много пића која се једнако добро уклапају у јутро, подне и касно поподне.
У времену када се сваког љета појављују нови трендови, домаћа лимунада остаје оно што је увијек била - симбол једноставног уживања. Нема луксузни имиџ коктела из свјетских барова нити гламур италијанских аперитива. Али управо у томе лежи њена снага.
Чаша добро охлађене лимунаде подсјећа на дјетињство, породичне одморе, љетне баште и дане када је срећа била много једноставнија него што је данас често покушавамо учинити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.