Сви бацамо новац на лажан парадајз: Стариски трик од пет секунди открива који је прави, а који „пластика“

Лажан парадајз ове сезоне кошта исто као и прави, а разлику примијетимо тек када га расијечемо код куће – тврда срж, бијеле жилице и укус као да смо га извадили из замрзивача усред зиме.

Пијаца у јуну изгледа као прави рај, али као да половина тезги продаје „пластику“ у црвеном омоту.

Једна искусна домаћица са пијаце имала је трик који траје свега пет секунди. Нема потребе за дугим мирисањем, гњечењем или расправом о сортама.

Довољан је само један покрет руке и одмах ћете знати да ли кући носите прави, сочни парадајз или скупо разочарање.

Трик од пет секунди који рјешава све

Узмите парадајз у шаку и „одмјерите“ га. Прави, на сунцу сазрео плод увијек је тежи него што на први поглед изгледа. Они из пластеника, убрани док су још били зелени па накнадно дозријевали, лагани су и шупљикави. Разлику ћете осјетити одмах, без икакве ваге.

Други дио трика је мирис петељке – не плода, већ оног зеленог врха. Прави парадајз ту има снажан мирис који подсјећа на башту и свјеже убрану биљку. Ако петељка нема готово никакав мирис, велике су шансе да ни плод нема прави укус.

Зашто је „лажан“ парадајз преплавио пијаце?

Главни проблем је транспорт. Парадајз који стиже из удаљених крајева бере се док је још тврд, а затим дозријева током превоза. Споља поцрвени, али изнутра остаје тврд, брашњав и без довољно сока.

Трговцима је то исплативо јер такав плод дуже траје и теже пропада. Купци, с друге стране, плаћају цијену домаћег производа, а добијају индустријски узгојен парадајз без правог укуса.

Како по изгледу препознати прави парадајз?

Погледајте доњи дио плода, супротно од петељке. Прави парадајз има танку и једва примјетну звјездасту шару. Код лошијег плода та зона је дебља, свјетлија и често испуцала.

И боја може много открити. Прави парадајз није савршено уједначено црвен. Обично има нешто тамнији дио око петељке и благе наранџасте нијансе. Природа ријетко ствара потпуно једноличну боју.

Најбољи начин да купите домаћи парадајз

Питајте продавца о поријеклу робе и замолите да пресијечете плод прије куповине. Поштени продавци најчешће немају ништа против.

Домаћи парадајз је изнутра сочан, пун сока и семенки, док увозни и недозрели плодови често имају тврду и влакнасту средину.

Пијаца ујутру, а не послије подне

Послије подне на тезгама најчешће остаје оно што купци нису одабрали. Искусне домаћице на пијацу долазе прије девет часова, када је понуда најсвјежија и најбогатија.

Превише ниска цијена је упозорење

Ако у јуну пронађете парадајз по необично ниској цијени, будите опрезни. Производња квалитетног домаћег парадајза има своју цијену, па је превише јефтина понуда често знак да производ није оног квалитета који очекујете.

Шта ако ипак купите „лажан“ парадајз?

Немојте га бацати. Исјеците га на четвртине, посолите и оставите да одстоји око пола часа. Со ће извући дио воде и донекле поправити укус.

Такав парадајз можда није најбољи за салату, али може послужити за сосове, чорбе или печење у рерни са мало бијелог лука и оригана.

Највећа грешка је да га ставите у фрижидер. Хладноћа додатно умањује арому. Парадајз је најбоље чувати на собној температури, окренут петељком надоле, како би дуже остао свјеж и укусан.

А који је ваш трик за препознавање правог домаћег парадајза? Многи су та знања наслиједили од бака и искусних продаваца са пијаце. Подијелите своје савјете и помогните другима да овог љета пронађу онај стари, прави укус из дјетињства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.