Фото: Шта једу грчки стогодишњаци
БЕОГРАД - На грчком острву Икарија, једној од ријетких Плавих зона, мјеста на свијету познатих по великом броју дуговјечних људи, године као да пролазе спорије. Становници често доживе дубоку старост, а многи и у деветој деценији живота остају активни, покретни и друштвено укључени.
Тајна Икарије је у начину живота. Становници овог грчког острва не живе дуже зато што једу „чаробну“ храну. Њихова предност крије се у начину на који једу: једноставно, сезонски, без много индустријски прерађене хране и у складу са производима из локалне природе, пише Политика Магазин.
Тајна није у скупим суплементима, ригорозним дијетама или модерним трендовима у исхрани. Напротив, њихова кухиња се заснива на једноставним намирницама које су генерацијама дио свакодневног живота: поврћу убраном из природе, махунаркама, маслиновом уљу, ферментисаним производима и биљним напитцима.
Ових осам намирница дио су традиционалне грчке исхране, које наука све више проучава због њиховог потенцијалног утицаја на здравље и дуговјечност.
Док многи данас купују скупе додатке исхрани, становници руралне Грчке вијековима беру дивље зеље, познато као хорта.
Кувано и преливено лимуном и маслиновим уљем, ово једноставно јело готово свакодневно се налази на њиховом столу.
Богато је влакнима, витаминима, минералима и биљним једињењима која имају антиоксидативна својства. Посебно се издваја висок садржај полифенола, природних заштитних материја које стварају биљке, а које се повезују са смањеним оксидативним стресом у организму.
Фава је традиционално грчко јело направљено од жутог грашка.
Овај једноставан пире крије изузетну нутритивну вриједност: богат је биљним протеинима и влакнима, а има релативно низак утицај на ниво шећера у крви.
Најчешће се служи с маслиновим уљем, луком и зачинима, комбинацијом која даје укусно и заситно јело које дуго одржава осјећај ситости.
Мала тјестенина налик пиринчу, позната као критараки или орзо, традиционални је дио грчке кухиње.
Када се припрема са парадајзом, маслиновим уљем и зачинским биљем, постаје дио класичне медитеранске комбинације.
Парадајз је богат ликопеном, једињењем које је предмет бројних истраживања због могућих заштитних ефеката на здравље срца и смањење оксидативног стреса.
Капари, који расту дивље на многим грчким острвима, нису само зачин који даје посебан укус јелима.
Садрже биљна једињења попут кверцетина и рутина, која се проучавају због својих антиинфламаторних и антиоксидативних својстава.
У Грчкој се додају салатама, риби, поврћу и хлебу – често као свакодневни додатак, а не као ријетка посластица.
Док модерне дијете често препоручују потпуно избацивање сира, становници Медитерана га традиционално једу, али умјерено и у правом контексту.
Фета и козји сиреви често садрже мање лактозе од неких врста крављег млијека, а представљају извор протеина, калцијума и корисних масних киселина.
Тајна није у великим количинама, већ у равнотежи са поврћем, маслиновим уљем и махунаркама.
У Грчкој и другим дијеловима Медитерана планински чај се вијековима користи као вечерњи напитак.
Истраживања показују да камилица садржи једињења попут апигенина, која имају умирујуће дејство и доприносе бољем квалитету сна.
За становнике ових крајева, чај није само напитак, већ дио свакодневног ритуала успоравања и одмора.
Нар је традиционално воће Блиског истока и Медитерана, цијењено због високог садржаја полифенола.
Меласа од нара користи се као додатак јелима, прелива се преко поврћа, салата или печених намирница, дајући интензиван укус и додатне биљне компоненте.
Нека истраживања указују на могућу повезаност конзумирања производа од нара са повољним ефектима на крвни притисак и здравље крвних судова.
Иако није наведено као посебна ставка на многим листама, готово ниједна прича о грчкој и медитеранској исхрани не може да прође без маслиновог уља.
Хладно цијеђено екстрадјевичанско маслиново уље богато је мононезасићеним мастима и полифенолима који се повезују са здрављем срца и смањењем упалних процеса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.