Невjероватна прича о кавијару: Како је храна за сиромашне постала луксуз

Мало ко би данас повјеровао да је намирница која се служи у најлуксузнијим ресторанима свијета некада била толико безвриједна да се дијелила бесплатно уз пиће. Још је мање познато да успон кавијара до статуса симбола богатства није био посљедица ријетког проналажења, квалитета или стварне вриједности, већ пажљиво изграђене приче и правог тренутка. Управо тај неочекивани преокрет стоји у основи једне од најзанимљивијих трансформација у историји хране.

• Кавијар је вијековима био храна за сиромашне
• За успон кавијара до статуса луксуза заслужна су браћа Петросијан
• Прекомјерни излов јесетре 1970-их довео је до стварног пада понуде
   

Два сиромашка, јерменске избјеглице, претворили су га у луксуз вриједан 35 хиљада долара за килограм, у периоду од једне генерације.

Вијековима су руски рибари јели јаја јесетре из нужде. Кавијар је у Русији у 12. вијеку био јефтинији од путера. Радници су га носили у својим кутијама за ручак и обилно мазали на хљеб. Био је богат протеинима и представљао храну за сиромашне, јео се у великим количинама и свакодневно давао дјеци, преноси itswealthyeducator.

До 1880-их, Америка је постала највећи свјетски извозник кавијара. Јесетре су биле толико бројне да су бармени бесплатно дијелили њихова јаја како би продали више пива. Буре од 60кг се продавало за 9 долара, што је данас око 300 долара.

Бесплатни залогај у кафани

Њујоршки салуни третирали су кавијар исто као кикирики. Кавијар је био бесплатна грицкалица уз пиће у баровима. Амерички дистрибутери извозили су икру јесетре у Европу готово без вриједности по фунти. Европски трговци су исти тај производ преименовали у „руски кавијар” и наплаћивали три пута више. Производ је био идентичан, једина разлика била је прича одштампана на лименци.

Два јерменска брата у Паризу посматрала су то и потпуно разумјела стратегију. Мелкоум и Мушег Петросијан побјегли су од бољшевичке револуције 1917. године без ичега.

Стигли су у Париз и уочили нешто што нико други још није користио. Француска аристократија била је опсједнута руском културом, језиком, умјетношћу и храном. Нису имали новац, али су имали праву причу у правом тренутку.

Почели су да продају кавијар на Међународној изложби у Паризу 1925. године. Писци о храни присуствовали су догађају, пробали га и објавили одушевљене критике широм Европе.

Петросијан је затим обезбиједио ексклузивна права увоза широм Француске, САД и Канаде. Иста јаја сада су стајала на леду у хотелу Ritz, сервирана уз кашичице од седефа.

Претјеран излов балансирао цијену

До раних 1970-их, прекомјерни излов готово је уништио популацију јесетре у Каспијском мору. Понуда је нагло опала, а цијена је постала управо онаква каквом ју је Петросијан одувијек представљао.

Оно буре од 60 килограма које је 1885. коштало 9 долара, сада је достигло цијену од 3.900 долара за исту количину.

Репутација луксуза била је учвршћена деценијама прије него што је риба заиста нестала.

Данас килограм врхунског кавијара, истог производа који су руски рибари јели у кантама 700 година и практично га нису плаћали, кошта између 3.500 до 35.000 долара.

Два јерменска брата без ичега створила су ту цијену из једног париског стана 1920-их.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.