Које воће и поврће има највише остатака пестицида и колико је заиста штетно?

Пестициди су важан дио савремене пољопривредне производње јер омогућавају заштиту биљака од инсеката, гљивица, корова и других штеточина.

Међутим, њихова употреба отвара питање колико остатака пестицида доспијева у храну коју свакодневно конзумирамо и какав утицај таква изложеност може имати на здравље људи.

Међу врстама воћа и поврћа код којих се релативно често региструју остаци пестицида посебно се издвајају јагоде, спанаћ, грожђе, брескве, нектарине, јабуке, трешње, крушке и паприка.

Разлог није нужно у томе што су ове намирнице "опасне" већ у чињеници да су одређене културе осјетљивије на штеточине и болести, због чега се током производње може користити већи број средстава за заштиту биља.

Зашто су јагоде посебно изложене?
Јагоде су осјетљиве на различите гљивичне болести, инсекте и друге штеточине. Истовремено, њихова површина нема чврсту кору која би се могла одстранити прије конзумирања.

Због тога се код јагода посебна пажња посвећује правилној примјени пестицида и поштовању прописаног периода између посљедњег третирања и бербе.

Лиснато поврће
Спанаћ и друго лиснато поврће имају велику површину листова која може доћи у контакт са средствима за заштиту биља.

Будући да се листови углавном конзумирају у цјелини, правилно прање прије употребе представља важну мјеру за смањење површинских остатака.

Воће које се једе с кором
Јабуке, крушке и грожђе такође могу садржавати остатке различитих пестицида. Код њих је значајна чињеница да се плод често конзумира заједно с кожицом. Темељно прање под млазом воде може уклонити дио површинских остатака, док гуљење може додатно смањити изложеност одређеним пестицидима. Ипак, гуљењем се истовремено губи дио влакана и других корисних састојака који се налазе у кори.

Да ли су пестициди у храни разлог за забринутост?
Присуство остатака пестицида само по себи не значи да је одређена намирница опасна. За регистроване пестициде постоје максимално дозвољене количине остатака у храни, које се одређују на основу токсиколошких података и процјене ризика.

Здравствени ризик зависи од врсте пестицида, концентрације, учесталости и трајања изложености, као и индивидуалних карактеристика потрошача. Посебну пажњу захтијева дуготрајна и поновљена изложеност, док су дјеца и одређене осјетљиве групе предмет посебне процјене ризика.

Такође, чињеница да је на једном производу пронађено више различитих пестицида не значи аутоматски да је такав производ опаснији од производа на којем је пронађен само један пестицид.

За процјену стварног ризика потребно је знати које су супстанце присутне, у којим количинама и колика је укупна изложеност.

Како смањити изложеност пестицидима?
Потрошачи могу једноставним навикама смањити унос остатака пестицида. Воће и поврће потребно је темељно опрати под млазом воде, посебно прије конзумирања у сировом облику.

Код одређених намирница може помоћи и гуљење коре, иако се на тај начин могу изгубити и дио влакана и корисних састојака који се налазе у кори.

Важно је куповати храну из поузданих и контролисаних извора, али и имати на уму да ознака „органско“ не значи аутоматски да производ не садржи никакве остатке средстава за заштиту биља.

Контрола хране је кључна
Јагоде, спанаћ, грожђе, брескве, нектарине, јабуке и поједине друге врсте воћа и поврћа често привлаче пажњу када је ријеч о остацима пестицида. Ипак, није исправно сваку од тих намирница означити као "опасну"

Много је важније разликовати присуство остатака пестицида од стварног здравственог ризика. Контрола хране, правилна примјена пестицида и поштовање максимално дозвољених нивоа остатака кључни су за заштиту потрошача.

Због тога страх од пестицида не би требало да буде разлог за избјегавање воћа и поврћа. Најразумнији приступ је разноврсна исхрана, правилно прање намирница и куповина производа из поузданих извора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.