Јагоде јачају имуни систем

Јагоде су многима најомиљеније воће. Црвене и мирисне бобице, изузетно богате мирисом, укусом и хранљивим материјама. Њихова појава на прољећним и љетњим пијацама често означава почетак топлијих дана, свјежине и лаганије исхране.

Иако дјелују једноставно, јагоде имају богату историју, занимљиву биологију и импресиван нутритивни профил који их сврстава међу најздравије воће које можемо да конзумирамо.

Поред тога, јагоде су воће које се најчешће налази на листама намирница са највише трагова пестицида, јер имају врло танку и њежну површину која лако упија супстанце из околине. Управо зато се често препоручује њихово темељно прање или куповина органски узгојених плодова.

Од дивљих јагода до пластеника

Јагоде које данас једемо нису исте као оне које су расле у природи прије више вијекова. Дивље јагоде постоје још од античког периода. Коришћене су у Европи још у римско доба, али су биле много ситније и мање слатке. Римљани су их употребљавали углавном као љековиту биљку за проблеме са варењем, кожом и упалама.

Права револуција у узгоју јагода десила се у 18. вијеку, када су европске и америчке врсте укрштене у Француској и Чилеу. Тако је настала модерна баштенска јагода (Фрагариа ананасса), која је већа, сочнија и знатно слађа од својих дивљих предака.

Од тада, јагоде су постале глобално популарно воће и данас се узгајају широм свијета.

Иако се традиционално гаје на отвореном пољу, посљедњих година пољопривредници све чешће прелазе на узгој у заштићеним просторима (пластеници, стакленици). Главни разлози су практични и економски. Тако се јагоде могу брати раније, јер сазријевају и неколико седмица прије него на отвореном. Рана и вансезонска производња има већу цијену на тржишту и доноси већу зараду.

У затвореном простору је и боља контрола услова, температура, влага и заливање се прецизно регулишу, а мањи је ризик од временских непогода (мраз, киша, град).

Из пластеника се добијају и квалитетнији плодови, често су чистији и уједначенији.

Велики дио јагода се, међутим, и даље узгаја на отвореном, а многи произвођачи комбинују оба система.

Нису бобичасто воће

Јагоде су једино воће које носи сјеменке споља. Једна јагода може имати и до 200 ситних сјеменки на површини. Ботанички гледано, оне заправо и нису право бобичасто воће, већ тзв. агрегатни плод.

Оно што ми доживљавамо као бобицу, заправо је задебљала цвјетна основа, док су мале сјеменке које видимо на површини - прави плодови јагоде.

Другим ријечима, свака јагода је заправо скуп десетина ситних плодова, а не једна бобица како већина људи мисли.

Још једна занимљивост је да јагоде не настављају да сазријевају након бербе, што значи да се беру тек када су потпуно зреле. Због тога је њихов укус често интензивнији и осјетљивији у односу на друго воће.

Хранљиве вриједности, али и опрез

Јагоде су изузетно хранљиве, а истовремено нискокалоричне. У њима се налази обиље витамина Ц, чак више него у поморанџама у односу на тежину, као и витамини А, К и фолна киселина.

Оне су богате антиоксидансима, посебно антоцијанинима, који им дају црвену боју, а помажу у борби против оксидативног стреса у организму.

Редовно конзумирање јагода може допринијети јачању имуног система, бољем здрављу коже, смањењу упалних процеса у тијелу, побољшању здравља срца и крвних судова и регулацији шећера у крви.

Такође, садрже влакна која помажу варењу и одржавају здраву цријевну флору.

Иако су јагоде веома здраве, код неких људи могу да изазову нежељене реакције. Најчешћи проблем је алергија, која се може манифестовати као осип, свраб у устима или блаже респираторне тегобе.

Код особа са осјетљивим желуцем, прекомјерна конзумација може да изазове благу иритацију или надимање због природних киселина и влакана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.