Загријавање за степен и по би могло трајно да оштети глечере

Прекорачење границе глобалног загријавања од 1,5 степени Целзијуса, чак и ако буде привремено, могло би да изазове трајне и широко распрострањене посљедице по глечере, поларне ледене покриваче и друге залеђене дијелове планете, упозорили су данас научници у извјештају који су подржале Уједињене нације.

У извјештају, који је припремило 80 научника окупљених око Међународне иницијативе за климу криосфере (ИЦЦИ) и Програма УН за животну средину (УНЕП), наводи се да би глобално загријавање, након неизбежног периода прекорачења циљаних температура, требало поново спустити испод једног степена Целзијуса, а идеално на 0,8 степени до 2150. године.

Научници упозоравају да би, према садашњим климатским политикама, које воде ка загријавању од око 2,8 до три степена, готово сав пермафрост у близини површине могао да се отопи, док би могло да дође и до озбиљних поремећаја у океанским струјама и повећања киселости океана.Чак и ако се температуре касније врате на ниво од 1,5 степени, велики дио штете могао би да буде неповратан.

Топљење глечера допринеће расту нивоа мора и угрозити снабдевање водом, док ће ледени покривачи Гренланда и Антарктика наставити да губе масу чак и у сценаријима краткотрајног прекорачења циљне температуре.Водећи аутор извјештаја и глациолог Џејмс Киркам упозорио је да су снијег и лед међу најосјетљивијим дијеловима климатског система и да реагују на сваки додатни дио степена загријавања, док би за опоравак појединих система могли да буду потребни векови или миленијуми.

Он је навео да је Швајцарска у посљедњих пет година изгубила 20 одсто ледене масе својих глечера, као и да се очекује да ће хиљаде глечера широм свијета нестати током наредне деценије.

Према извјештају, уколико се загријавање ограничи на 1,5 степени, у планинским ланцима Стеновитих планина, Алпима, на Исланду и у Скандинавији сачувало би се око 20 до 35 одсто садашње ледене масе, док би према сценарију заснованом на актуелним политикама њен удио пао испод 10 одсто.

У региону Хиндукуша и Хималаја, чији глечери представљају извор воде за готово четвртину светског становништва, према садашњим политикама остало би само 41 одсто ледене масе, док би ограничавање загријавања на 1,5 степени омогућило очување 83 одсто.

Извјештај је објављен уочи 31. конференције УН о климатским промјенама (ЦОП31), која се одржава у Турској.

Научници су упозорили да би посљедице топљења леда, укључујући пораст нивоа мора и закисељавање поларних океана, могле да превазиђу могућности прилагођавања многих заједница, преноси Спутник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.