Срби током новембра славе 10 слава! Ово је детаљан списак и обичаји које на те дане морате испоштовати

Крсне славе обиљежавају само Срби и представљају спој духовности, породичног насљеђа и културног богатства.

Током новембра, вјерници славе 10 крсних слава, а за сваку од њих везују се посебни обичаји.

Преподобни Прохор Пчињски (1. новембар)

Према предању, Свети Прохор живио је у 11. вијеку, а највећи дио живота провео је у молитви и самоћи, у предјелима данашње јужне Србије. Његово име везује се за сусрет са будућим византијским царем Романом IV Диогеном, коме је прорекао да ће постати владар. У знак захвалности, цар је касније подигао манастир који данас носи име овог светитеља – манастир Светог Прохора Пчињског, једну од најзначајнијих српских православних светиња.

Вјерници се Светом Прохору моле за здравље, исцјељење, породични мир, слогу и заштиту од невоља. Његов манастир вијековима је мјесто окупљања вјерника који долазе да се поклоне његовим моштима и потраже духовну утјеху.

Крсна слава Светог Прохора Пчињског обиљежава се уз традиционалне славске обичаје – припрему славског колача, жита, вина и паљење славске свијеће. Домаћини окупљају породицу и пријатеље, а празник проводе у молитви, заједништву и гостопримству. Трпеза је мрсна или посна, у зависности од дана у седмици и црквеног календара.

Свети великомученик Димитрије – Митровдан (8. новембар)

Свети Димитрије рођен је у Солуну крајем трећег вијека. Био је царски намјесник, али је, упркос наређењу цара Максимијана да прогони хришћане, отворено исповиједао своју вјеру и ширио хришћанство. Због тога је бачен у тамницу, а потом погубљен пробадањем копљима. Према предању, из његових моштију потекло је свето миро, због чега је прозван Мироточиви.

Митровдан је једна од најчешћих крсних слава у Србији и обиљежава се уз традиционалне обичаје – славски колач, жито, вино и славску свијећу.

За Митровдан везују се и бројна народна вјеровања. Сматра се да овај празник означава почетак зимског периода и да до тада треба завршити веће пољске и спољне радове. Позната је и народна изрека: „Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак“, која подсјећа на некадашњи обичај да се хајдуци у јесен разилазе, а на прољеће поново окупљају.

Преподобни Аврамије Затворник (11. новембар)

Свети Аврамије живио је у четвртом вијеку у Месопотамији. Још као млад одлучио је да се одрекне свјетовног живота и посвети духовности. Повукао се у самоћу, гдје је провео године у посту, молитви и строгом подвизавању. Због своје велике вјере и смирености добио је назив Затворник.

Према црквеном предању, упркос жељи да живи повучено, Аврамије је прихватио да проповиједа хришћанство међу људима који нису познавали вјеру. Својом истрајношћу, добротом и љубављу успио је да многе људе приближи хришћанству. Посебно се памти његова брига о сиромашнима и онима којима је била потребна помоћ.

Преподобни Аврамије остао је упамћен као примјер смирености, стрпљења, пожртвованости и непоколебљиве вјере. Вјерници му се обраћају у молитвама за духовну снагу, мир, истрајност у искушењима и помоћ у тешким животним тренуцима.

Празник се обиљежава молитвом и одласком на свету литургију, а вјерници који га славе као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу. Као и код осталих крсних слава, трпеза се прилагођава црквеном календару.

Свети Козма и Дамјан – Врачеви (14. новембар)

Козма и Дамјан били су браћа, родом из Мале Азије, који су живјели у трећем вијеку. Према црквеном предању, били су љекари и лијечили су људе и животиње, не тражећи новац нити било какву награду за свој труд. Због тога су прозвани безсребреницима, односно онима који не примају сребро за своје услуге. Своју љекарску вјештину сматрали су даром од Бога и користили је како би помагали другима.

Вјерници их посебно поштују као заштитнике болесних и љекара, а у молитвама им се обраћају за здравље, оздрављење, снагу и духовни мир. Њихов празник познат је и као Врачеви, а у народу се сматра даном посвећеним здрављу и бризи о ближњима.

Према народним обичајима, на овај дан вјерници одлазе у цркву, пале свијеће за здравље својих најмилијих и моле се за оздрављење болесних. У појединим крајевима постоји обичај да се на празник избјегавају тешки физички послови, како би се дан посветио молитви, миру и породици. Они који славе Врачеве као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу, уз окупљање породице и пријатеља.

Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц (16. новембар)

Свети Георгије, познат и као Свети Ђорђе, био је римски војник и велики хришћански мученик који је страдао почетком четвртог вијека, за вријеме прогона хришћана. Због своје непоколебљиве вјере и одбијања да се одрекне Христа, поднио је мученичку смрт. У хришћанској традицији остао је симбол храбрости, вјере и побједе добра над злом.

Ђурђиц је у народу познат као једна од значајних јесењих слава. За разлику од Ђурђевдана, који се прославља 6. маја и означава долазак прољећа, Ђурђиц се везује за јесен и зимски период. У народном предању овај празник означава вријеме када се природа припрема за зимски починак.

Вјерници који славе Ђурђиц као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу. Празник се обиљежава у кругу породице, уз молитву, окупљање родбине и пријатеља и поштовање традиционалних славских обичаја. Трпеза је мрсна или посна, у зависности од дана у седмици и црквеног календара.

Према народним вјеровањима, Ђурђиц је дан када се не обављају тешки послови, већ се празник проводи у миру, молитви и породичном заједништву.

Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан (21. новембар)

Према хришћанском предању, архангел Михаило предводио је небеску војску у борби против злих сила. Његово име значи „Ко је као Бог“, а у црквеној традицији представља симбол снаге, храбрости, вјере и побједе добра над злом. На иконама се најчешће приказује као ратник са мачем или копљем, којим симболично побјеђује зло.

Аранђеловдан је једна од најчешћих крсних слава у Србији и многе породице га обиљежавају као свог заштитника. Вјерници се архангелу Михаилу моле за здравље, заштиту дома и породице, снагу у тешким тренуцима и избављење од невоља.

У народу постоји вјеровање да на Аранђеловдан не треба обављати тешке послове, већ дан треба провести у миру, молитви и дружењу са најближима. Такође, овај празник има посебно мјесто у народној традицији јер се вјерује да архангел Михаило чува људе и њихове домове од невоља.

Свети краљ Стефан Дечански – Мратиндан (24. новембар)

Стефан Дечански био је син краља Милутина и отац цара Душана. Србијом је владао од 1321. до 1331. године. Иако је током живота прошао кроз бројне невоље, укључујући и прогонство и губитак вида, остао је упамћен по својој вјери и истрајности. Према црквеном предању, вид му је чудесно враћен молитвама, а због тога је постао познат као Свети Стефан Дечански.

Његова највећа задужбина је манастир Високи Дечани на Косову и Метохији, једна од најзначајнијих српских средњовјековних светиња, позната по изузетној архитектури и богатом живопису. У овом манастиру почивају његове свете мошти, пред којима се вијековима окупљају вјерници.

Мратиндан се у народу везује за бројне обичаје и вјеровања. Сматра се да овај празник означава почетак хладнијег зимског периода, а према народној традицији, временске прилике на овај дан наговјештавају каква ће бити зима. У појединим крајевима постоји обичај да се на овај дан не обављају тешки послови, већ се вријеме посвећује породици и молитви.

Вјерници који славе Светог краља Стефана Дечанског као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу, а празник обиљежавају у кругу породице, уз гостопримство и молитву.

Свети Јован Милостиви (25. новембар)

Свети Јован Милостиви рођен је на Кипру у шестом вијеку, а почетком седмог вијека постао је патријарх Александрије. Читав свој живот посветио је помагању сиромашнима, болеснима, удовицама и сирочади. Своје богатство и црквена средства користио је како би помогао онима којима је помоћ била најпотребнија, због чега је међу народом стекао велико поштовање и љубав.

Према црквеном предању, сматрао је да су сви људи његова браћа и да никога не треба одбити када затражи помоћ. Био је познат по скромности, праштању и великодушности, а надимак Милостиви добио је управо због неизмерне љубави према ближњима.

Вјерници му се обраћају молитвама за здравље, мир, заштиту породице, али и за снагу да буду бољи, племенитији и спремнији да помогну другима.

Дан Светог Јована Милостивог обиљежава се молитвом и одласком у цркву, а породице које га славе као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу.

Свети Јован Златоусти (26. новембар)

Свети Јован рођен је у Антиохији у четвртом вијеку. Још од младости посветио се вјери, учењу и проучавању Светог писма. Због изузетне способности да јасно и надахнуто говори о хришћанским вриједностима, постао је један од најпознатијих проповједника свог времена, а касније и архиепископ Цариграда.

Током живота залагао се за сиромашне, осуђивао неправду и раскош, а посебно је истицао значај милосрђа, скромности и љубави према ближњима. Због својих ставова и сукоба са тадашњим моћницима био је прогоњен и прогнан, гдје је и преминуо 407. године.

Свети Јован Златоусти оставио је велики траг у православном хришћанству. Посебно је познат по Светој литургији која носи његово име и која се и данас служи у православним храмовима током највећег дијела године.

Вјерници му се у молитвама обраћају за мудрост, снагу, духовни мир и истрајност у вјери. Његов празник подсјећа на значај лијепих ријечи, искрености, скромности и доброте према сваком човјеку.

Свети апостол и јеванђелиста Матеј (29. новембар)

Према хришћанском предању, Матеј је прије сусрета са Исусом Христом био цариник, односно сакупљач пореза. Његов живот промијенио се када га је Исус позвао да пође за њим, након чега је напустио дотадашњи посао и постао један од његових најближих ученика.

Свети Матеј познат је по томе што је написао Јеванђеље које носи његово име, у којем је забиљежио Христов живот, учење, проповиједи, страдање и васкрсење. Након Христовог вазнесења, према црквеном предању, проповиједао је хришћанску вјеру међу различитим народима и ширио поруку љубави, праштања и спасења.

У хришћанској традицији Свети Матеј симболизује преображај човјека, јер је од цариника постао апостол и јеванђелиста. Његов живот свједочи да свако може пронаћи прави пут, без обзира на своју прошлост.

Вјерници му се обраћају молитвама за мудрост, духовну снагу, истрајност у вјери и благослов породице. Празник се обиљежава одласком у цркву, молитвом и поштовањем светитеља, а породице које га славе као крсну славу припремају славски колач, жито, вино и славску свијећу.

С обзиром на то да празник пада у вријеме Божићног поста, славска трпеза припрема се у складу са правилима поста, преноси Дневник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.