Шта би се догодило да интернет престане да ради 24 часа? Ове посљедице мало ко узима у обзир

Почело би сасвим безазлено. Пошаљете поруку, али она једноставно не одлази. На мјесту дугмета за слање врти се кружић који не престаје да се окреће. Покушавате на другој апликацији, али ни она не ради. Укључујете и искључујете режим рада у авиону, из навике, као када покушавате да оспособите даљински управљач који не реагује. Без успјеха.

Претпостављате да је проблем у вашем телефону, рутеру или мобилном оператеру. Прилазите прозору и провјеравате сигнал. Све четири цртице су ту, али ништа се не учитава. Још не знате да исто важи и за сваки други телефон на планети.

Сат 0–1: Ситни проблеми који не дјелују озбиљно

Врло брзо постаје јасно да нешто озбиљно није у реду. Интернет нигдје не ради!

Портал „Медијум“ представио је хипотетички сценарио могућих посљедица глобалног прекида током 24 часа.

Ријеч је о ауторском приказу заснованом на познатој зависности савремених система од дигиталне инфраструктуре, а не о званичној симулацији или прогнози.

Према том приказу, током првих неколико минута збуњеност је „лична“. Готово свако би помислио да је проблем само код њега.

Широм града, државе и свијета милиони људи додиривали би екране својих телефона с благим изразом нервозе. Ипак, све би дјеловало као пролазна непријатност.

Тек када неко изговори: „Да ли и теби не ради интернет?“, ситуација добија нову димензију. Проблем више није појединачан – постаје заједнички.

„Само је у питању прекид“, одговорио би неко. „Вратиће се за неколико минута.“

Људи би повјеровали, јер су већ имали слична искуства. Али пролази 15 минута. Затим пола часа. Кружићи на екранима и даље се окрећу.

Сат 6–12: Системи почињу да попуштају

До поднева проблеми више нису појединачни, док аеродроми међу првима осјећају посљедице. Не због авиона, који лете и без интернета, већ због свега што их окружује.

Престају да раде системи за праћење летова, усмјеравање пртљага и провјеру карата. На шалтерима запослени гледају у празне екране, док хиљаде путника чекају информације које нико нема.

Болнице располажу резервним системима, агрегатима и интерним мрежама, али су и оне дубоко повезане са спољним дигиталним сервисима.

Електронски рецепти не могу да се шаљу. Резултати анализа из удаљених лабораторија не стижу. Специјалистичке консултације путем видео-везе постају немогуће.

Љекари настављају да раде, али импровизација у медицини може имати озбиљне посљедице. На примјер, пацијенту са дијабетесом уређај за континуирано праћење нивоа шећера престаје да шаље податке у „облак“.

Управо овакве посљедице често остају непримијећене. То су ситуације које не доспијевају на насловне стране, али могу бити пресудне за нечији живот, пише портал „Медијум“.

ГПС сателити и даље функционишу, што многе изненађује. Међутим, апликације које користе те податке више не раде. Гугл мапе приказују празан екран.

Сервиси попут Убера престају да функционишу. Возачи остају без навигације и рута које су до тада одређивали алгоритми.

Сат 12–24: Стижу стварне посљедице

Према овом хипотетичком сценарију, градови до вечери изгледају потпуно другачије.

Ресторани затварају врата раније јер терминали за платне картице не раде, а нове испоруке робе не могу да наруче.

У оближњем кафићу прима се искључиво готовина. Мало је оних који је имају код себе.

Једна породица схвата да нема ниједну папирну мапу града. Иако ту живи десет година, без мобилног телефона не зна како да стигне до одређених дијелова града.

Негдје у свијету велики центри података и даље раде захваљујући агрегатима. Инжењери покушавају да пронађу рјешење, али проблем превазилази могућности било ког појединачног тима.

Економска штета мјери се билионима долара. Међутим, психолошке посљедице много су теже за процјену. Људи постепено схватају колико је граница између уређеног система и хаоса заправо танка.

Комшије почињу да разговарају једни с другима. Окупљају се испред кућа, на паркингу или у локалним заједницама.

Старији, који памте телефоне с бројчаником, папирне мапе и штедне књижице, одједном постају изузетно корисни. Млађи слушају њихове савјете, први пут увиђајући колико мало резервних рјешења имају у свакодневном животу.

Хитне службе настављају да раде, али уз велике потешкоће. Центри за хитне позиве који користе интернет телефонију раде смањеним капацитетом. Спасиоци се ослањају на радио-везе, искуство и међусобну координацију.

Послије 24 часа: Повратак мреже

Негдје, у једном мрежном оперативном центру, инжењери успијевају да поново успоставе мали дио инфраструктуре.

Веза се полако враћа. У почетку веома споро. Затим све брже.

До јутра другог дана интернет је поново доступан, али и даље нестабилан и успорен. Међутим, заједно с мрежом враћа се и нешто друго.

Свијест о томе колико је савремена цивилизација постала зависна од система који већина људи никада не види, не може да додирне и не контролише.

Интернет одавно више није само технологија која олакшава живот. Постао је темељ на којем функционишу готово сви важни системи модерног друштва.

Струја би можда и даље радила. Вода би наставила да тече, али би без интернета ланци снабдијевања за свега неколико дана остали без робе, платни системи би стали, комуникација између љекара била би отежана, хитне службе радиле би успорено, а породице не би могле лако да сазнају да ли су њихови најближи безбједни, закључује портал „Медијум“.

Иако није могуће са сигурношћу предвидјети како би се одвијао овакав догађај, нити колико би посљедице биле идентичне описаном сценарију, овај хипотетички приказ указује на то колико је савремено друштво постало зависно од интернета и дигиталне инфраструктуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.