Научник разбио мит о Аполу 11: Ево зашто се на фотографијама са Мјесеца не виде звијезде

Једна од најпознатијих теорија завјере на свијету гласи да су Сједињене Америчке Државе лажирале слијетање на Мјесец.

Један од најчешће понављаних „аргумената“ присталица ове теорије јесте тврдња да се на фотографијама астронаута Нила Армстронга и База Олдрина не виде звијезде.

Тим поводом огласио се познати амерички астрофизичар, писац и популаризатор науке Нил деГрас Тајсон, који је објаснио да одговор нема никакве везе са завјерама, већ са основама фотографије.

Теорија која деценијама изазива расправе

Тврдња да људи никада нису слетјели на Мјесец једна је од најраспрострањенијих теорија завјере. Прича је годинама подстицала машту јавности јер обједињује технолошка достигнућа, Хладни рат, свемирску трку и велики државни пројекат САД.

Ипак, упркос њеној популарности, за ову теорију не постоје научни докази.

Гостујући у подкасту „StarTalk“, Тајсон се осврнуо на честу тврдњу да недостатак звијезда на фотографијама доказује да слијетања није било.

– Постоје људи који су увјерени да никада нисмо слетјели на Мјесец. Погледају фотографије Армстронга и Олдрина и кажу: „Знамо да би се звијезде требало да виде, а на фотографијама их нема. Дакле, нисмо били на Мјесецу.“ Као да НАСА не би знала да дода звијезде на фотографије да је све било лажирано – рекао је Тајсон.

У шаљивом тону додао је:

– Зар мислите да су људи у НАСА били толико неспособни?

Једноставно научно објашњење

Према Тајсоновим ријечима, разлог због којег се звијезде не виде лежи у начину на који функционише фото-апарат.

– Површина Мјесеца била је изузетно освијетљена Сунцем, због чега је камера била подешена за снимање веома јаког свјетла. У таквим условима није могла да забиљежи много слабију свјетлост звијезда – објаснио је он.

Другим ријечима, камера је била подешена тако да правилно експонира освијетљену површину Мјесеца и бијеле скафандере астронаута. Звијезде су, у поређењу с тим, биле сувише слаби извори свјетлости да би се појавиле на фотографијама.

Тај принцип може се упоредити са фотографисањем јаке стоне лампе испред ситних ЛЕД свјетала – ако је експозиција подешена за лампу, позадинска свјетла неће бити видљива. Ако се, пак, камера подеси за слабија свјетла, јака лампа ће потпуно „спалити“ фотографију.

Бројни докази о слијетању на Мјесец

Осим овог фотографског објашњења, постоји и велики број других доказа који потврђују да су мисије „Аполо“ заиста слетјеле на Мјесец.

Међу њима су свједочења астронаута, бројне фотографије Земље снимљене из свемира, укључујући чувену фотографију „Earthrise“, као и чињеница да је у програму „Аполо“ учествовало више хиљада инжењера, научника и других запослених у НАСА.

Да је слијетање било лажирано, сви они би морали деценијама да чувају исту тајну без иједног вјеродостојног доказа о наводној превари.

Шта је рекао СССР?

Један од најјачих аргумената против ове теорије завјере јесте став тадашњег Совјетског Савеза.

Током Хладног рата СССР је био највећи ривал САД у свемирској трци и имао је највише разлога да оспори успјех мисије „Аполо 11“.

Ипак, иако је изгубио трку за прво слијетање човјека на Мјесец, Совјетски Савез никада званично није тврдио да су америчка слијетања на Мјесец била лажирана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.