Пронађена ријетка љубавна писма из 18. вијека

ПАРИЗ - Ријетка писма француског научника Жана Андреа Монжеа, који је нестао 1788. године током поморске експедиције Жана Франсоа де Галопа, грофа де Лаперуза, пронађена су скривена у књизи графика из 19. вијека, а њихова продаја на аукцији у Паризу могла би да пружи нови увид у једну од највећих поморских мистерија Француске.

Писма, која се описују као прикривена љубавна преписка, упућена су Луизи Виктор Ле Клостије, кћерки племићке породице из Руана у Нормандији, која је у вријеме њихове размјене била удата.

Документи ће, пише „Гардијан“, бити понуђени на аукцији 17. новембра у париској аукцијској кући „Дагер“, а њихова вриједност процијењена је на између 30.000 и 50.000 евра.

Стручњак за књиге и рукописе Лудовик Миран оцијенио је да је проналазак писама „право чудо“, будући да се већина сачуваних докумената са експедиције односи на научна истраживања, док је лична преписка изузетно ријетка.

„Она бацају потпуно ново свјетло на изузетан научни и историјски догађај у Француској“, рекао је Миран за „Гардијан“.

Експедицију је 1785. године покренуо француски краљ Луј XVI, са циљем да Француска парира географским открићима и научним истраживањима британског морепловца капетана Џејмса Кука.

Два брода, „Ла Бусол“ и „Л’Астролаб“, са укупно 225 чланова посаде, официра и научника, испловила су из Бреста на атлантској обали Француске 1. августа 1785. године.

Током готово трогодишњег путовања слали су извјештаје са станица на Аљасци, у Калифорнији, Азији, Русији и Самои, гдје су погинули капетан другог брода и још 11 чланова посаде.

Експедиција је имала и политички значај, јер су Француска и Велика Британија у то вријеме биле у оштром надметању за колонијални утицај и нове трговачке путеве.

Британска Прва флота, предвођена капетаном Артуром Филипом, стигла је до аустралијске обале само шест дана прије француске експедиције, у јануару 1788. године.

Француски бродови посљедњи пут су се јавили у марту те године, након чега им се изгубио сваки траг.

Вјерује се да су неколико мјесеци касније ударили у коралне гребене код острва Ваникоро, источно од Соломонових острва, током тропске олује.

Остаци бродова пронађени су 1826. и 1964. године, али су олупине званично идентификоване тек 2005. године.

Нестанак експедиције остао је обавијен велом мистерије, а према историјским наводима, Луј XVI је непосредно прије погубљења гиљотином, 21. јануара 1793. године, упитао да ли има вијести о грофу де Лаперузу.

Монже, истакнути научник, руководилац угледног научног часописа и црквени каноник, у писмима је изражавао незадовољство због удаје Ле Клостије и, како се чини, жаљење због свог ранијег понашања према њој.

„Неколико пута пише: ‘Вратићу се, бићу други човјек, бољи човјек’“, навео је Миран, додајући да писма указују на близак однос између њих, али и на то да је Монже у једном тренутку повриједио њена осјећања.

Према његовој оцјени, емотивна веза могла је дјелимично да утиче на Монжеову одлуку да се придружи дугом и опасном путовању.

„Он јој говори да одлази дјелимично због жеље за славом и стицањем нових сазнања, али је већ имао научни углед и успјешну каријеру. Прије поласка су сигурно читали дјела Џејмса Кука и знали колико је путовање опасно“, рекао је Миран.

Додао је да преписка пружа увид и у то како су млади научници и морнари подносили готово три године пловидбе око свијета, изложени непознатим условима и тешким искушењима.

У једном од писама Монже описује смрт својих сапутника, док у посљедњем наводи да је експедиција кренула тужним током и да жели само да се врати кући, јер су несреће и губици превазишли скромне научне резултате.

Ле Клостије је умрла 1821. године, не сазнавши шта се догодило Монжеу и остатку експедиције, а „Гардијан“ наводи да је ипак сачувала писма, која су, према траговима на документима, више пута читана.

Аукционар Беноа Деруино изјавио је да је писма пронашао у наизглед обичној књизи графика из 19. вијека, док је припремао предмет за продају.

Документи су били пажљиво сачувани и скривени, вјероватно зато што је њихова власница жељела да преписка остане приватна.

Деруино је истакао да је експедиција била од изузетног значаја за Француску, што потврђује и прича да се Луј XVI распитивао о судбини грофа де Лаперуза непосредно пред погубљење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.