Музеји у Глазгову уклонили мумије јер нису дале пристанак да буду изложене: Одлука изазвала буру

Музеј и умјетничка галерија Келвингроув у Глазгову уклонили су из јавне поставке мумифицирано тијело свештеника по имену Нехт, мумифицирану десну шаку пронађену у Долини краљева у Луксору, мумифицирану мушку главу и мумифицирано десно стопало.

Добротворна организација Glasgow Life, која управља овим простором у име Градског вијећа Глазгова, саопштила је да одлука „одражава савремену музејску праксу“, посебно имајући у виду непостојање „сагласности преминулих“.

Прекривено тијело Шеп-ен-хор

Сличну одлуку донио је и музеј Хантеријан, којим управља Универзитет у Глазгову. У оквиру настојања да постане етички одговорнија установа, музеј више неће излагати људске остатке поријеклом изван Велике Британије на начин који их чини непосредно доступним јавности. У складу са том одлуком, прекривено је и мумифицирано тијело Шеп-ен-хор, које се у музејској збирци налази још од 1820. године. Њено тијело смјештено је у дјелимично отвореном саркофагу, али је музеј одлучио да га више не приказује посјетиоцима, уз образложење да „заслужује приватност и послије смрти“.

Одлуке су изазвале различите реакције. Међу критичарима је и шкотски конзервативни посланик Мардо Фрејзер, преноси Sky News.

„Музеји у Глазгову требало би да представљају нашу историју, а не да је тихо уклањају како би удовољили најновијем тренду политичке коректности“, изјавио је он.

С друге стране, предсједница организације Egyptology Scotland, Клер Гилмур, каже да одлука није без преседана и да је повезана са промјенама у начину на који се данас посматрају људски остаци у музејским збиркама. Као примјер навела је сличан случај из Манчестера, гдје је недавно из музејске поставке уклоњено мумифицирано тијело.

Према њеним ријечима, током протекле деценије све више се расправља о томе како египатске мумије излагати на етичан и обазрив начин.

„Многи музеји чувају ове остатке захваљујући прикупљању предмета током 19. и почетком 20. вијека, а њихове политике развијале су се тако да одражавају савремену нелагоду у вези са таквом праксом“, објаснила је.

Она је додала да се медијска пажња углавном усмјерила на питање сагласности за излагање, иако је ријеч о много ширем проблему.

„Промјене у законодавству наглашавају да људске остатке не треба третирати као предмете“, рекла је она.

Како је објаснила, етичко чување, коришћење и излагање таквих остатака подразумијева и њихово одвајање од осталих експоната, постављање упозорења како би посјетиоци знали шта ће видјети, као и пружање информација о околностима у којима су остаци доспјели на садашњу локацију.

Гилмурова је истакла да музеји чувају збирке и за будуће генерације, због чега промјене друштвених ставова могу захтијевати преиспитивање постојећих правила.

Она сматра да је одлука донесена у доброј намјери и наглашава да није нужно трајна.

Организација Glasgow Life управља и другим културним установама у граду, међу којима су музеј Риверсајд, збирка Бурел и Галерија модерне умјетности.

Из ове организације навели су да одлука о уклањању људских остатака одражава савремену музејску праксу. Позвали су се и на ревидирани етички кодекс Међународног савјета музеја (ICOM), објављен у јуну 2026. године, у којем се наводи да музеји треба да поштују урођено достојанство људских остатака и подстичу поштовање њиховог значаја.

Ипак, ова промјена не представља општи приступ свих музеја у Шкотској. Из организације National Museums Scotland поручили су да тренутно не планирају никакве промјене у начину на који су људски остаци из њихових збирки представљени јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.