Занимљивости
Фото: Танјуг
ЊУЈОРК – Њујоршка библиотека, једна од најзначајнијих свјетских институција за очување и развој културе, науке и историје, међу бројним драгоцјеностима чува и писма Николе Тесле упућена његовом пријатељу – архитекти Стенфорду Вајту, поводом изградње лабораторије и торња у Ворденклифу на Лонг Ајленду.
Библиотека на Петој авенији, New York Public Library, коју годишње посјети око осам милиона туриста, чува шест Теслиних писама, као и четири картице са Теслиним потписом којим се одјављивао на изласку, а на којима је наведено и да је тада живио у хотелу "Валдорф Асторија".
Три писма су написана архитекти Стенфорду Вајту, који је пројектовао неке од главних њујоршких симбола, док су три упућена америчком проналазачу Бенџамину Миснеру, поводом књиге коју је писао о Теслинoм раду на радио-динамици и развоју уређаја на даљинско управљање.
Према ријечима Бранимира Јовановића, некадашњег директора Музеја Николе Тесле у Београду, библиотека је за Теслу била важно мјесто јер му је нудила приступ великом обиму литературе за истраживања и анализе – „више социјалне природе, а на основу којих је давао и данас задивљујућа предвиђања“.
Истовремено, библиотека је била и уточиште, због близине Брајант парка, гдје је Тесла у познијим годинама провођио вријеме хранећи голубове – своје вјероватно једино право друштво.
„Иза библиотеке је Брајант парк, гдје се 1917. године Тесла изгубио током примања златне Едисонове медаље, а пронађен је како храни голубове. Очигледно, од тог признања му је било важније да испуни дужност према тим дивним птицама“, додаје Јовановић.
Тесла је био редован посјетилац библиотеке, што је посебно дошло до изражаја послије 1900. године и градње Ворденклифског торња, за који му је финансијску подршку дао Џ. П. Морган. Тесла је одатле често одлазио до куће Моргана, гдје је објашњавао значај свог пројекта.
Јовановић истиче да је Тесла, анализирајући податке, предвидео нестабилност у којој данас живимо, и упозоравао да развој цивилизације не може почивати само на рјешавању материјалних проблема, већ и на рјешавању духовних и моралних питања.
Теслина писма у NYPL
Писма се чувају на Одјељењу рукописа и архивске грађе и потичу из периода 1895–1915. Међу њима су писма Вајту у вези са пројектом Wardenclyffe, као и преписка са инжењером Бенџамином Миснером о Теслиним експериментима са радио-динамиком и уређајима на даљинско управљање. Колекција укључује и четири карте за библиотеку и белешке потписане Теслином руком.
Тесла је у писмима Вајту захваљивао на пријатељском интересовању и обавјештавао га о плановима за изградњу торња и лабораторије, укључујући процјене о димензијама и пројектовању, а писма свједоче и о његовој методичној анализи и пријатељским односима.
NYPL, основана 1895. године, смјештена у велелепној Шварцмановој згради са два мермерна лава на улазу – Стрпљење и Храброст, посједује 55 милиона књига, мапа, фотографија, филмова, микрофилмова, рукописа и друге архивске грађе. Библиотека чува и збирку средњовјековних и ренесансних рукописа са илуминираним манускриптима, молитвеницима, библијама и класичним дјелима.
Серијал „Тесла човјек будућности“ реализује се поводом 170 година Теслиног рођења и обухвата приче о Тесли у САД – од Националне куће славних проналазача, Смитсонијана и Колумбија универзитета, до Лонг Ајленда, лабораторије и Ворденклифског торња.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
