Најдужа година икада имала је 455 дана: Разлог је поприлично бизаран

Замислите да живите у времену када је било готово немогуће пратити годишња доба јер календар није одговарао стварности. Управо са овим проблемом су се суочавали стари Римљани, а сам Јулије Цезар је покушао да ријеши забуну у прорачуну.

 У првом вијеку прије нове ере римски календар је био толико непрецизан да је, на примјер, сезона жетве по њему долазила у вријеме када усјеви нису били ни близу зрелости. Овај древни календар, заснован на лунарним циклусима и пољопривредним радовима, састојао се од 10 мјесеци и укупно 304 дана, док су два зимска мјесеца потпуно изостављена из рачунања.

Како објашњава историчарка Хелен Периш са Универзитета у Редингу, Римљани су једноставно игнорисали период када није било пољопривредних активности. Али такав приступ је брзо довео до проблема са синхронизацијом годишњих доба.

Други римски краљ, Нума Помпилије, увео је промјене 731. прије Христа, додајуц́и јануар и фебруар за покривање зимског периода. Због сујеверја је избјегавао парне бројеве, па је календар продужио на 355 дана. Упркос овом прилагођавању, неслагање се наставило. Године 200. пне скоро потпуно помрачење Сунца, које је требало да се деси у марту, забиљежено је тек у јулу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.